Poslanik Srbija centra (SRCE) i predsednik resornog odbora te stranke za zadravlje Dragan Delić ocenio je danas da bi, na osnovu Zakona o zdravstvenoj zaštiti, država trebalo da osnuje Centralnu apoteku Srbije.
Delić je u saopštenju naveo da bi u njen sastav ušle sve postojeće neprodate „državne“ (javne) apoteke i apoteke na primarnom nivou zdravstvene zaštite, a radilo bi se o zdravstvenoj ustanovi u sistemu javnog zdravlja Srbije, sa svim pravima i obavezama koje iz toga proističu.
„Strani apotekarski lanci skoro su potpuno preuzeli tržište prodaje lekova i suplemenata u Srbiji. Samo za suplemente su građani Srbije 2023. godine potrošili oko 230 miliona evra. Ovakvim postupanjem značajno su narušena načela zdravstvene zaštite: načelo pristupačnosti, načelo kontinuiranosti i načelo stalnog unapređenja kvaliteta i bezbednosti u pružanju zdravstvene zaštite“, naveo je Delić.
Dodao je da je siguran da se ti zadaci ne mogu u potpunosti ostvariti bez „državnih“ apoteka koje, prema njegovim rečima, polako fizički nestaju uz odlazak visokostručnog kadra, što se zove „kontinuirana autodestrukcija zdravstvenog sistema Srbije“.
Delić je ocenio da je nesporna činjenica da ishodište problema sa lekovima treba tražiti i u prošlosti, kada su nestručni, površni i neodgovorni vlastodršci, verovatno skloni korupciji, rasprodali četiri jake farmaceutske kuće.
„Galenika je nekada pokrivala 50 odsto srpskog farmaceutskog tržišta. Danas se od 50.667 upisanih medicinskih proizvoda, u Srbiji proizvodi samo 1.308 (2,6 odsto). Postali smo potpuno zavisni od stranih farmaceutskih kompanija. Isto se desilo sa bankama, izvorištima flaširanih voda, cementarama, naftnim poljima, rudnicima bakra i zlata… polako prodajemo zemlju i šume“, naveo je on.
Delić suštinu problema vidi i u odsustvu političke volje da se nagomilani problemi reše u interesu građana Beograda i Srbije i zato Vladi predlaže hitno „buđenje iz zimskog sna“ i razmatranje mogućih rešenja.
„Treba ozbiljno razmotriti dostupnost i pristupačnost svih lekova uz održivost i prihvatljivost u sferi formiranja cena, kako za Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), tako i za farmaceutske kuće“, naveo je Delić.
Ocenio je i da je potrebno formirati izdvojenu budžetsku liniju u okviru finansijskog plana RFZO, koja bi bila isključivo namenjena inovativnim lekovima u jednoj kalendarskoj godini, jer je to model koji uspešno funkcioniše u pojedinim evropskim zemljama, „bolesnicima bi doneo sigurnost, a farmaceutskim kućama neophodnu predvidljivost u planiranju“.
