Dragoslav Avramović, u narodu poznat kao Deda Avram, ostao je upamćen kao čovek koji je uspeo da zaustavi jednu od najtežih hiperinflacija u savremenoj ekonomskoj istoriji. Njegov program iz januara 1994. godine doneo je nagli preokret u vreme kada je novac iz dana u dan gubio vrednost, a građani se borili da sačuvaju kupovnu moć svojih plata i penzija.
Rođen je 14. oktobra 1919. godine u Skoplju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1941, a doktorat iz ekonomskih nauka stekao je 1956. godine. Tokom karijere radio je u Narodnoj banci Jugoslavije, a od 1953. do 1977. bio je ekonomista u Svetskoj banci u Vašingtonu, gde je napredovao do direktorskog položaja. Radio je i kao savetnik u međunarodnim ekonomskim institucijama.
Povratak u središte ekonomske politike tadašnje Jugoslavije obeležio je programom monetarne rekonstrukcije i ekonomskog oporavka, koji je počeo da se primenjuje 24. januara 1994. godine.
U to vreme, hiperinflacija je dostigla dramatične razmere. Mesečna stopa inflacije u januaru 1994. iznosila je oko 313 miliona odsto. Novčanice su imale milijarde i bilione dinara, ali je njihova stvarna kupovna moć bila gotovo beznačajna. Plate su brzo gubile vrednost, a građani su novac nastojali da potroše što pre, pre nego što cene ponovo porastu.
Avramovićev program doneo je novi dinar, čija je vrednost bila vezana za nemačku marku u odnosu jedan prema jedan. Uvođenje stabilne valute, ograničavanje finansiranja države novcem centralne banke i mere za uspostavljanje monetarne discipline omogućili su naglo zaustavljanje rasta cena.
Novi dinar u narodu je postao poznat kao „superdinar”, a Avramović kao Deda Avram. Stabilizacija je građanima donela predah nakon perioda u kojem je bilo teško planirati čak i najosnovnije troškove.
U martu 1994. godine izabran je za guvernera Narodne banke Jugoslavije. Na toj funkciji ostao je do maja 1996, kada je smenjen. Njegov program predstavljao je veliki uspeh u zaustavljanju hiperinflacije, iako dugoročni ekonomski problemi zemlje time nisu bili rešeni.
Dragoslav Avramović preminuo je 26. februara 2001. godine u Rokvilu, u američkoj saveznoj državi Merilend. Sahranjen je u Beogradu.
Njegovo ime ostalo je vezano za jedan od najpoznatijih primera uspešne monetarne stabilizacije u regionu, ali i za period u kojem su građani Srbije osetili koliko gubitak vrednosti novca može da promeni svakodnevni život.
