Zasedanja počinje molitveno – prizivom Duha Svetog, u beogradskom hramu Svetog Save, posle čega će se okupljanje nastaviti iza zatvorenih vrata, u kripti.
Radni deo otvara usvajanje dnevnog reda, a čine ga „predmeti koje je dostavio Sinod“, izveštaji vladika o stanju u povernim područjima. Očekuje se tokom zasedanja i odlučivanje o sudbini mitropolita Justina, kojem je oduzeto upravljanje žičkom eparhijom.
Crkvena komisija ga je osumnjičila za finansijske mahinacije, učinivši to u vreme kada je, zbog svojih aktivnosti, postao politička ličnost.
Jedini je vladika iz Srbije, od njih ukupno šest, koji su protestovali zbog izjava vladike kruševačkog Davida i njegovih verbalnih napada na pobunjene studente.
Javnost je vladiku Justina zapazila i kada je bratstvo manastira Studenica, koji je na teritoriji pod njegovom nadležnošću, pružilo konak za noćenje studentima iz Novog Pazara, nakon što im je otkazan smeštaj u Raškoj, pri pešačenju ka Novom Sadu.
Vladika Justin je inače duhovni naslednik vladike raško-prizrenskog Artemija, koji je svojevremeno takođe okrivljen od vrha Crkve za navodne finansijske malverzacije, pa potom raščinjen i izbačen iz Crkve.
Prethodno se vladika Artemije politički zamerio kada je odbio da dozvoli tadašnjem potpredsedniku, a kasnijem predsedniku Amerike, Džozefu Bajdenu da poseti manastir Dečane, uprkos želji Sabora.
Između dva zasedanja Sabora, iz Crkve su isključeni teolog Vukašin Milićević, ranije već stradao kao profesor Bogoslovskog fakuleta, i urednik teološkog internet magazina Teologija.net Blagoje Pantelić, javnosti poznati po kritikama delovanja patrijarha Porfirija.
U periodu pre dolaska patrijarha Porfirija na tron, iz crkve su se čule teške reči pojedinih vladika, koji su ubrzo potom smrtno stradali u epidemiji korona virusa. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i umirovljeni episkop zahumsko hercegovački Atanasije, oboje sa velikim ugledom u javnosti, optužili su predsednika države Aleksandra Vučića za izdaju Kosova.
Prethodni, patrijarh Irinej, međutim, odlikovao je za Vučića očuvanje Kosova, što su neki tumačili kao nastojanje da ga na taj način obaveže na nastavak borbe za Kosovo. Sadašnji patijarh Porfirije je otvoreno podržao Vučića, a u „ispovesti“ pred ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, deklarisao se protiv studenata, tvrdnjom da se u Srbiji događa pokušaj „obojene revolucije“.
Uoči Sabora, patrijarh Porfirije boravio je na Kosovu, koje je u njegovoj Uskršnjoj poslanici dobilo istaknuto mesto.
Francusko-nemačkim sporazumom, koji je Vučić prihvatio, predviđeno je da će „dve stane formlizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji i pružiti snažan nivo zaštite srpskim mestima verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskiim modelima“.
Špekulacije da je SPC pristala na „temeljni ugovor“, kakav se potpisuje samo sa državama, Patrijaršija je negirala, kao klevetu da tajne pregovore sa Prištinom vode patrijarh Porfirije i mitropolit bački Irinej, koji važi za najuticajnijeg vladiku u crkvenom vrhu, još od vremena patrijarha Pavla.
