Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi na 40 dan od Božića. Po gregorijanskom kalendaru proslavlja se 2. februara, dok crkve koje se pridržavaju julijanskog kalendara, među kojima i Srpska pravoslavna crkva, proslavljaju 15. februara po gregorijanskom kalendaru (što je 2. februar po julijanskom kalendaru).
Tako postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.[3] Sličan običaj je postojao i drugde u Evropi, u nemačkim zemljama je uključivao jazavca. Od nemačkih doseljenika u Pensilvaniji potiče Dan mrmota u varoši Panksatoni. samo što je datum 2. februar, što je Sretenje po novom kalendaru, a životinja je mrmot.
Jedan od običaja je i da se na Sretenje Gospodnje obavezno pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća, ali i da ima čarobnu moć.
Najzanimljivije od sretenjskih verovanja jeste da mlade devojke treba da paze danas koga će prvo ujutru sresti, jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.[3Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi na 40 dan od Božića. Po gregorijanskom kalendaru proslavlja se 2. februara, dok crkve koje se pridržavaju julijanskog kalendara, među kojima i Srpska pravoslavna crkva, proslavljaju 15. februara po gregorijanskom kalendaru (što je 2. februar po julijanskom kalendaru).
Postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.
Jedan od običaja je i da se na Sretenje Gospodnje obavezno pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća, ali i da ima čarobnu moć.
Najzanimljivije od sretenjskih verovanja jeste da mlade devojke treba da paze danas koga će prvo ujutru sresti, jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.
Sretenje se slavi kao Dan državnosti Srbije od 2002. godine, a od 2012. Dan državnosti obuhvata dva dana, 15. i 16. februar.
Sretenje se slavi kao Dan državnosti Srbije od 2002. godine, a od 2012. Dan državnosti obuhvata dva dana, 15. i 16. februar u znak sećanja na početak Srpske revolucije 1804. godine i donošenje Sretenjskog ustava 1835. godine u Kragujevcu. Ovaj praznik simbolizuje borbu za slobodu i nezavisnost.
Sretenjski ustav – prvi korak ka modernoj Srbiji
Sretenjski ustav, donet 1835. godine u Kragujevcu, bio je prvi ustav Kneževine Srbije i jedno od najnaprednijih pravnih akata tog vremena. Njegov glavni autor bio je Dimitrije Davidović, koji je ustav kreirao pod uticajem francuskog i belgijskog ustava. Dokument je uveo podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, garantovao građanska prava i slobode, ukinuo feudalne odnose i ropstvo, što ga je činilo izuzetno naprednim za tadašnje prilike.
Međutim, zbog pritiska velikih sila – Turske, Rusije i Austrije – Sretenjski ustav je suspendovan samo 55 dana nakon usvajanja. Ipak, ostao je simbol težnje Srbije ka demokratizaciji i pravnoj državi, a njegov značaj se i danas prepoznaje kroz obeležavanje Dana državnosti.
Interesantno je da je Sretenjski ustav prvi pravni akt u Srbiji koji je uveo zvaničnu državnu zastavu i grb, a takođe je sadržavao odredbe o ljudskim pravima koje su bile retkost u tadašnjoj Evropi. Njegova progresivnost nadmašivala je mnoge ustave susednih i evropskih država tog perioda, što ga je učinilo jednim od najznačajnijih dokumenata u srpskoj istoriji.
