Britanski kralj Čarls Treći dogodine neće živeti u Bakingemskoj palati u Londonu po završetku desetogodišnjeg programa njenog renoviranja za 369 miliona funti (428 miliona evra), jer monarhija nastoji da poveća javni pristup toj istorijskoj zgradi koja je bila centar kraljevskog života skoro 200 godina.
Kraljevski zvaničnici su naglasili da će kralj i kraljica Kamila nastaviti da rade iz te palate koja će biti „ceremonijalni i operativni centar“ monarhije. Ali do kraja Čarlsove vladavine, kralj i kraljica će živetu u obližnjoj maloj palati „Klarens Haus“.
„Bakingemska palata jeste i ostaće sedište monarhije, krunski dragulj naših državnih zgrada“, rekao je Džejms Čalmers, visoki kraljevski zvaničnik odgovoran za upravljanje kraljevim finansijskim poslovima.
Odluka je objavljena tokom brifinga o kraljevskim finansijama u četvrtak, kada je Čarls postao prvi britanski monarh koji je otkrio poreze koje je platio državi. Kralj je platio 12,9 miliona funti (14,9 miliona evra) poreza na dohodak i kapitalnu dobit u fiskalnoj 2024-25. godini, a prethodne godine 11,7 miliona funti (13,58 miliona evra).
Kraljevska porodica pokušava da promeni sliku javnosti o njoj posle višemesečnih sramotnih naslova o vezama osuđenog američkog seksualnog prestupnika, pokojnog Džefrija Epšstina i bivšeg princa Endrua, sada poznatog samo kao Endru Mauntbaten-Vindzor. Fokus javnosti na skandal Mauntbaten-Vindzor zasenio je kraljeve napore da modernizuje monarhiju i pokaže da se institucija stara 1.000 godina može razvijati.
Izgrađena 1820-ih, Bakingemska palata je bila londonski dom svakog britanskog monarha od kraljice Viktorije. Sa 775 soba, palata ima i kancelarijski prostor za kraljevsku administraciju i organizuje raskošne zvanične večere za predsednike i moćnike u poseti.
Ta palata je takođe centralna tačka javnosti, s msom sveta koja se okuplja ispod njenog čuvenog balkona kako bi klicali kraljevima i kraljicama kada su objavali kraj ratova, slavili svoja venčanja i obeležavali istorijske događaje, poput 70 godina vladavine pokojne kraljice Elizabete Druge. Takođe palata je večna pozadina za parade niz široku ceremonijalnu aveniju – Mol.
Ali, uprkos stalnim ulaganjima, palata je počela da pokazuje svoje godine. Godine 2017, kraljevsko domaćinstvo je počelo desetogodišnji program zamene zastarelih vodovodnih instalacija, lektro-instalacija i grejanja i nadogradnju zgrade da bi mogla da bude dom monarhije još 50 godina. Završetak radova je planiran za sledeću godinu.
Ali sada su kralj i kraljica odlučili da žive u „Klarens Hausu“ gde Čarls živi otkako je bio princ od Velsa, malom, ali veličanstvenom domu blizu Bakingemske palate.
Ta odluka će omogućiti veći pristup građana Bakingemskoj palati, organizujući više događaja i proširujući broj posetilaca i obilazaka zgrade, rekao je Čalmers. Palata već ima oko 700.000 posetilaca godišnje.
Stručnjaci za kraljevsksku porodicu čekaju više detalja o planovima za palatu. Ed Ovens, autor knjige „Posle Elizabete: Može li monarhija spasti sebe“, rekao je da bi bilo šteta ako bi, na primer, zgrada bila prazna veći deo godine.
„Nadam se drugom činu te odluke – čekam da vidim da li će biti neke radikalnijeg predloga za to šta bi Bakingemska palata mogla biti u budućnosti“ – rekao je on za Asošijejted pres.
Druga velika vest dana bila je objava o kraljevskim porezima.
Iako je Čarls objavio detalje o svojim ličnim porezima kada je bio princ od Velsa, ovo je prvi put da je to učinio otkako je stupio na presto po smrti svoje majke, kraljice Elizabete Druge, 2022. godine.
Dok se monarhija finansira iz više izvora, kralj plaća poreze samo na svoj lični prihod, od čega veliki deo dolazi sa njegovih privatnih imanja – Balmorala u Škotskoj i Sandringema na istočnoj obali Engleske. Čarls je takođe plaćao poreze na kapitalnu dobit povezane s prodajom imovine.
Princ Vilijam, sadašnji princ od Velsa, takođe je u četvrtak objavio svoje poreske podatke. Vilijam je platio 7,76 miliona funti (devet miliona evra) poreza na dohodak i kapitalnu dobit u poreskoj 2024-25. godini, dok je prethodne godine platio više – 8,34 miliona funti (9,68 miliona evra) , saopštila je njegova kancelarija.
Ove brojke po prvi put daju javnosti konkretnu predstavu o ličnom bogatstvu kralja, za razliku od dvoraca, nakita i umetničkih dela koji idu uz posao, ali nisu lična svojina monarha.
Čarls nije morao to da uradi. Kraljevi poreski poslovi, kao i poslovi bilo kog građanina, strogo su poverljivi. Ali je odlučio da se odrekne tog prava na privatnost jer monarhija pokušava da se što više distancira od Mauntbaten-Vindzora.
To takođe naglašava ideju da je monarhija javna institucija i da njen rad treba da bude javan, rekao je Krejg Preskot, stručnjak za ustavno pravo i monarhiju na Univerzitetu Rojal Holovej u Londonu.
„Ako su otvoreni i što transparentniji, onda kontrast sa Endruom Mauntbaten-Vindzorom postaje još veći“, rekao je on.
