Bivši ministar prosvete, socijalista Branko Ružić ocenio je u intervjuu za austrijsku agenciju APA da bi naredni izbori mogli da predstavljaju početak nove ere u Srbiji, iako smatra da su fer i pošteni parlamentarni i predsednički izbori u Srbiji malo verovatni i da jedan izborni dan ne može mnogo da promeni imajući u vidu i dalje prisutnu državnu kontrolu nad medijima i javnim institucijama.
Ružić je rekao da se Srbija već nalazi u izbornoj kampanji, bez obzira na to kada će izbori formalno biti raspisani.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poslednjih nedelja u više navrata najavio da bi parlamentarni i predsednički izbori mogli biti održani između kraja ove godine i februara 2027. godine. Tačan termin, međutim, još nije određen, podseća APA. Prema Ružićevim rečima, ti izbori mogli bi biti prvi koji će odrediti sudbinu i budućnost Srbije, kao i političku sudbinu njenih lidera, posebno predsednika Aleksandra Vučića.
Sagovornik APA smatra da bi predstojeći izbori mogli označiti početak nove ere u Srbiji.
Branko Ružić je više od 30 godina član Socijalističke partije Srbije (SPS), na čijem je čelu potpredsednik Vlade Ivica Dačić, a koja zajedno sa brojčano jačom Srpskom naprednom strankom (SNS) Aleksandra Vučića čini aktuelnu vlast u Srbiji.
Ružić je do 2023. godine obavljao funkciju ministra prosvete Srbije, ali je nakon masovnog ubistva u jednoj beogradskoj osnovnoj školi u maju te godine podneo ostavku „iz moralnih razloga“.
Početkom aprila 2025. godine suspendovan je iz SPS-a na šest meseci zbog navodnog kršenja stranačkih pravila. Prema pisanju srpskih medija, zamereno mu je što je svoje lične stavove javno predstavljao kao stavove stranke, iako nisu odražavali većinski stav rukovodstva SPS-a, podseća austrijska agencija.
Ružić smatra da je suštinski problem to što je poverenje javnosti u institucije ozbiljno narušeno, kao i da veliki broj građana poslednjih godina sumnja da zakon jednako važi za nosioce javnih funkcija, političke protivnike i građane bez političke zaštite.
Prema njegovim rečima, u Srbiji se politička odgovornost prečesto traži od nižerangiranih funkcionera i službenika, dok se oni koji imaju najveću političku moć predstavljaju kao osobe koje ne snose odgovornost za funkcionisanje sistema.
On navodi da političko rukovodstvo Srbije i dalje opozicione snage i studentski pokret, nastao nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu u novembru 2024. godine, prikazuje kao „zdajnike ili kriminalce“.
Neslaganje sa vlastima često je, kako kaže, dovoljan razlog za javni progon, dok se kritika vlasti neretko doživljava i tretira kao „napad na državu“.
Ružić smatra da je malo verovatno da će predstojeći izbori biti u potpunosti fer i pošteni. Nije siguran da je, uz gotovo potpunu kontrolu svih institucija iz jednog centra, odnosno od strane vladajuće SNS, moguće organizovati slobodne i demokratske izbore.
Pri tome je ukazao na snažnu državnu kontrolu medija i javnih institucija u zemlji.
„Mislim da se pravičnost budućih izbora ne određuje tek kada se prebroje glasački listići. Ako su izbornu kampanju obeležili pritisci na zaposlene u javnim preduzećima ili državnoj upravi, neravnopravan pristup medijima i zloupotreba javnih institucija, onda sam izborni dan ne može da poništi ono što mu je prethodilo“, rekao je Ružić.
On smatra da se, imajući u vidu stanje u medijima, pravosuđu i nivo korupcije, za Srbiju ne može reći da je demokratski uređena država ili društvo.
Aktuelnu političku situaciju u zemlji, naročito od početka studentskih protesta u novembru 2024. godine, ocenjuje kao zabrinjavajuću.
„Kada su protesti počeli, rekao sam da nam nije potrebna autoritarna vlast, ali da moramo sprečiti i da skliznemo u anarhiju. Mislim da se naše društvo trenutno nalazi negde između te dve krajnosti. To je veoma opasna pozicija“, rekao je.
Zbog toga se nada da će na predstojećim izborima makar biti obezbeđen minimum pravičnosti i jednak pristup svim političkim akterima, kako bi se političke tenzije smanjile demokratskim putem.
Prema istraživanju javnog mnjenja koje su još u junu sproveli srpska organizacija za posmatranje izbora CRTA i Democracy Action Lab (DAL) Univerziteta Stenford u Kaliforniji, Studentska lista“trenutno uživa podršku oko 44,9 odsto birača, što je približno deset procentnih poena više od SNS-a Aleksandra Vučića, koji može da računa na oko 35,7 odsto glasova.
Kako je sredinom jula prenela italijanska novinska agencija ANSA, svega oko 3,8 odsto ispitanika izjasnilo se da bi glasalo za Socijalističku partiju Srbije (SPS). Prema tom istraživanju, nijedna druga politička opcija trenutno samostalno ne bi prešla izborni prag od tri odsto, piše APA.
Ružić smatra da je za obnovu poverenja građana u srpsku politiku, između ostalog, neophodna smena aktuelnih nosilaca vlasti.
Ako građani ne budu imali osećaj da izbori donose „stvarne promene“, kriza u Srbiji će se samo produžiti, ocenio je.
„Mislim da nam je potrebna država koja funkcioniše bez obzira na to ko obavlja funkciju predsednika, ministra ili premijera, država kojom se upravlja u skladu sa zakonom, u kojoj niko nije iznad zakona i u kojoj promene u vlasti ne remete rad institucija. Nažalost, danas u Srbiji imamo upravo suprotnu situaciju“, rekao je Ružić za APA. Kao ključne ciljeve Srbije vidi vojnu neutralnost po uzoru na Austriju, proevropski kurs, kao i nacionalnu odgovornost i političku stabilnost zemlje.
Govoreći o saradnji Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića i Socijalističke partije Srbije (SPS) u okviru vladajuće koalicije, Ružić je rekao da ne smatra da je reč o pravom koalicionom partnerstvu, jer ono ne podrazumeva bezuslovno prihvatanje svakog stava vlade. „Partner kojem se uskraćuje pravo da ima samostalan stav više nije partner, on postaje privezak. To je problem takozvane saradnje između Vučićeve stranke i Socijalističke partije Srbije“, rekao je Ružić za APA.
Dodao je da je unutar SPS-a potrebno povući jasne crvene linije koje se ne smeju prelaziti samo zarad ostanka na vlasti. Smatra da se njegova stranka trenutno nalazi u situaciji u kojoj političke funkcije mnogih visokih funkcionera praktično gube svaku vrednost ako zahtevaju odricanje od sopstvenog političkog uverenja i prosuđivanja.
Za sada još nije odlučeno da li će SPS na predstojećim izborima nastupiti samostalno sa sopstvenim kandidatima ili kao deo izborne liste vladajuće SNS predsednika Vučića.
Samostalan izlazak na izbore omogućio bi SPS-u da nakon izbora sarađuje i sa drugim potencijalnim koalicionim partnerima.
Ružić smatra da prelazak izbornog praga od tri odsto ne bi predstavljao problem. Ukoliko bi SPS nastupio samostalno, insistirao na borbi protiv korupcije, obnovi poverenja u institucije i jasno se distancirao od SNS-a i njene kritike studentskog pokreta, mogao bi da osvoji i više od sedam odsto glasova birača, zaključio je Ružić u intervjuu za agenciju APA.
