Ako Evropska unija (EU) ima „crvenu liniju“ kad je reč o odnosu Srbije prema Kini, predsednik Aleksandar Vučić mogao bi da bude blizu nje, ali se blok 27 zemalja možda ipak neće konfrontirati sa Beogradom zbog drugih preokupacija, ocenjuje američki Blumberg.
Evropska unija je zabrinuta jer je Srbija, jedini evropski kupac naprednog kineskog naoružanja zapadno od Belorusije, ove godine nadogradila arsenal nabavkom supersoničnih balističkih raketa CM-400 iz Kine, navodi njujorški medij.
Potencijalna kupovina kineskih borbenih aviona mogla bi da bude tema razgovora tokom predstojeće Vučićeve posete Kini, od 24. do 28. maja, dodaje Blumberg.
Vučić bi, kako se navodi, mogao da se odluči za kineske borbene avione kako bi zamenio ruske MIG-ove za nošenje raketa CM-400. Ako se Srbija odluči da kupi kineske avione poput modela J-10, to bi bio njihov debi u Evropi.
Blumberg ukazuje da je Kina, sa 61,0 odsto, ubedljivo najveći izvoznik oružja u Srbiju u poslednjih pet godina (2021-2025). Posle Kine, Srbija je u tom periodu najviše oružja kupila od Francuske (12,0 odsto), slede Rusija (7,0 odsto) i Belorusija (5,7 odsto), dok ostali izvoznici oružja u Srbiju zajedno imaju udeo od 14,3 odsto.
Kupovina oružja, kako se navodi, svedoči o tome da je Srbija za 10 godina prešla put od investicione destinacije do „čeličnog prijatelja“ koji podržava pretenzije Pekinga na Tajvan, kako je to opisao kineski predsednik Si Đinping. Kina je uzvratila podržavajući pretenzije Srbije na Kosovo, piše u tekstu.
Srbija sve više gleda na Kinu kao na strateškog saveznika usled toplo-hladnih odnosa EU sa Beogradom i fokusiranosti Rusije na Ukrajinu, navodi Blumberg i dodaje da je kinesko uporište na granici Unije produbilo sumnje u pogledu perspektive pridruživanja Srbije tom bloku i ograničenja Vučićeve strategije žongliranja između Zapada, Kine i Rusije.
Pozivajući se na neimenovanog evropskog zvaničnika, Blumberg navodi da je EU rekla vlastima u Beogradu da će dalji rast kineskih investicija naštetiti šansama Srbije za ulazak u Uniju.
Međutim, njujorški medij ocenjuje da se EU možda ipak neće konfrontirati sa Srbijom zbog drugih preokupacija, kao što su ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku i neprestani napadi predsednika SAD Donalda Trampa na NATO.
Investicije Kine na Balkanu su se zahuktale sa njenom globalnom inicijativom „Pojas i put“ 2013. godine. U Srbiju je Kina usmerila više od osam milijardi dolara neto investicija i gotovo isti iznos kredita kako bi podržala kineske izvođače radova, koje je Srbija izabrala za izgradnju autoputeva, mostova i brze železničke veze sa Budimpeštom, piše u tekstu.
Kineske kompanije su takođe uložile milijarde u rudnik bakra i zlata u Boru i u čeličanu u Smederevu, čime je udeo Kine u stranim direktnim investicijama u Srbiju povećan na 32 odsto u 2024. godini, dok je pre više od 10 godina iznosio svega 2,0 odsto, ukazuje Blumberg.
U tekstu se navodi i da sporazum Srbije i Kine o slobodnoj trgovini, koji je na snazi od 2024. godine, i bezvizni režim između dve zemlje, doprinose dolasku više od 100.000 kineskih turista u Srbiju godišnje.
Veliki, savremeni Kineski kulturni centar u Beogradu, koji nudi kurseve jezika i programe razmene, postao je snažan simbol srpsko-kineskih veza: izgrađen je na mestu bivše Ambasade Kine, uništene u NATO bombardovanju 1999. godine, dodaje se.
Blumberg podseća da EU ipak ostaje najveći pojedinačni izvor investicija i donacija za grupu zemalja kandidata za članstvo, koje treba da usklade ekonomije i demokratije sa standardima tog bloka 27 zemalja.
Unija često poziva na oprez kada zemlje kandidati prihvataju ponude kineskih izvođača radova u infrastrukturnim projektima, obično uz kredite od kineskih banaka, ili kada prihvataju investicije koje koriste lancima snabdevanja podržanim od Pekinga. Ipak, veze EU sa Kinom nadmašuju sve što su zemlje kandidati do sada postigle, ocenjuje Blumberg.
