Izvor: REUC digitalni magazin
Brisel, 24. jun — Suosnivač Microsofta i filantrop Bil Gejts obratio se poslanicima Evropskog parlamenta pozivajući na ambicioznije zajedničko delovanje u oblasti globalnog zdravlja, s posebnim naglaskom na zemlje Globalnog juga. I dok je njegova poruka o hitnoj potrebi za jačanjem zdravstvenih sistema naišla na aplauze u plenumu, govor je istovremeno otvorio vrata jednoj od najvažnijih i najdelikatnijih debata današnjice — o ulozi i granicama privatne filantropije u javnim politikama.
„Zdravlje i dostojanstvo ne bi smeli da zavise od mesta rođenja. Moramo ulagati u ljude i sisteme koji već postoje u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, i to sada — ne kasnije“, poručio je Gejts, upozoravajući da bi svet mogao „ponoviti greške iz prethodnih pandemija ukoliko ne uloži u preventivne kapacitete, posebno u najugroženijim zajednicama“.
Evropski odgovor: Aplauz uz distancu
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola zahvalila je Gejtsu na decenijama posvećenosti u borbi protiv siromaštva i bolesti, ističući da EU „mora ostati lider u zaštiti najranjivijih“. Međutim, dok su pojedine političke grupe podržale Gejtsov poziv, drugi su otvoreno izrazili sumnju u njegovu ulogu i uticaj.
Kritike iz redova poslanika i civilnog sektora
1. Zloupotreba moći privatnih fondacija
Više poslanika iz redova Levice i Zelenih upozorilo je da Fondacija Bill Gejts ima nesrazmeran uticaj na definisanje globalnih zdravstvenih prioriteta. „Radi se o neizabranoj strukturi sa ogromnim budžetom, koja ima pristup institucijama na koje obični građani nemaju uticaj“, rekla je jedna poslanica iz grupacije GUE/NGL.
2. Netransparentnost i demokratski deficit
Kritičari su naglasili da odluke koje se tiču miliona ljudi — od vakcina do digitalnih rešenja — postaju zavisne od strategija jedne privatne fondacije. Kako je istaknuto: „Nikada nismo glasali za Bila Gaejtsa, ali njegove ideje oblikuju zdravstvene politike širom sveta“.
3. Komercijalizacija pomoći
Pojedini eksperti i organizacije poput Doktora bez granica (MSF) ukazali su na to da fondacija favorizuje tehnološke intervencije — vakcine, softverske platforme, telemedicinu — dok zanemaruje ključna ulaganja u sanitaciju, dostupnost osnovnih usluga i jačanje primarne zdravstvene zaštite. MSF je ranije upozoravao da ovakav pristup vodi ka „tehnokratskom paternalizmu“, koji ne adresira korenske uzroke zdravstvenih nejednakosti.
4. Sukobi interesa
Posebnu zabrinutost izazvalo je to što Fondacija Gejts ulaže u kompanije koje proizvode lekove i vakcine koje ona potom pomaže da se distribuiraju kroz globalne zdravstvene mehanizme. „Postoji siva zona između filantropije i tržišnog interesa — a zdravstvo ne sme funkcionisati u toj zoni“, poručio je jedan istraživač iz Transparency International.
5. Nedostatak lokalnog glasa
Kritičari su podsetili da se odluke koje pogađaju zemlje Globalnog juga često kreiraju daleko od pogođenih zajednica. „Malo je prostora za stvarnu participaciju zdravstvenih radnika iz Afrike ili Latinske Amerike u kreiranju politika koje ih direktno pogađaju“, rekla je jedna afrička istraživačica iz organizacije Health Justice Initiative.
Gatesov odgovor: „Filantropija nije zamena za državu“
Na kritike, Gejts je odgovorio tvrdeći da „filantropija ne može i ne treba da zameni vladine politike, ali može ubrzati naučna rešenja i pomoći tamo gde institucije zakažu“. Pozvao je EU da nastavi da investira u inicijative poput COVAX-a i Global Fund-a, ali i da otvori prostor za ulaganje u lokalne startape i istraživačke centre u zemljama sa niskim prihodima.
„Ne možemo imati održivu budućnost ako zanemarimo potrebe dve trećine čovečanstva“, zaključio je Gates.
Naučna pozadina i zdravstvene kontroverze: pitanje sigurnosti i transparentnosti
Pored političkih i etičkih kritika, u javnosti se povremeno otvaraju i polemike o potencijalnim posledicama vakcina koje je podržala ili finansirala Fondacija Bila i Melinde Gejts — naročito tokom pandemije COVID-19. I dok globalne zdravstvene institucije ističu ogroman doprinos vakcinacije u suzbijanju smrtnosti, deo naučne zajednice poziva na dodatnu transparentnost i nezavisna istraživanja.
Nedavna studija na 99 miliona ljudi potvrdila je da su vakcine Pfizer, Moderna i AstraZeneca — podržane i kroz mehanizme kao što su Gavi i COVAX, u kojima Fondacija Gejts ima značajnu ulogu — povezane sa blago povećanim rizikom od miokarditisa, perikarditisa i Gilen-Baréovog sindroma. Ipak, istraživači naglašavaju da su takvi slučajevi izuzetno retki, a koristi od vakcinacije višestruko nadmašuju rizike od samog virusa.
Sa druge strane, u akademskim krugovima sve češće se govori o takozvanom postvakcinacionom sindromu (PVS). Istraživanje Univerziteta Jejl identifikovalo je pojavu hroničnih simptoma nakon vakcinacije kod malog broja osoba — poput dugotrajnog umora, vrtoglavice, tinitusa ili kognitivnih smetnji — i pozvalo na formiranje kliničkih protokola za dijagnozu i lečenje.
Fondacija Gejts takođe finansira testiranje novih tehnologija vakcinacije, poput mikroraznih flastera u Gambiji, koji bi mogli značajno olakšati imunizaciju u siromašnim sredinama. Iako su preliminarni rezultati ohrabrujući, organizacije poput Doktora bez granica pozivaju na uključivanje lokalnih zajednica u proces odlučivanja kako bi se izbegli „tehnološki modeli koji zaobilaze realne potrebe pacijenata“.
Ostaje da vreme pokaže kakva će uloga Bila Gejtsa biti u zdravlju miliona ljudi i da li će političari uzeti u obzir kritike i potencijalne opasnosti od ovakve saradnje sa milijarderom koji ima ogroman politički uticaj u svetu.
