Izvor: digitalni magazin REUC.
Autor: Saša Dobrijević – diplomatski međunarodni novinar
Diplomirani politikolog, osnivač i izvršni direktor Instituta za evropske poslove – Naim Leo Beširi, jedan je od političara sa bogatom biografijom, a samim tim i jedinstvenim iskustvom. Karijeru je započeo u Helsinškom odboru za ljudska prava u Srbiji na programu obrazovanja za ljudska prava 2005. godine. Tokom rada u Odboru bio je na stažu u Norveškom helsinškom odboru u Oslu. U 2010. bio je zaposlen u Misiji OEBS-a u Srbiji u Odeljenju za demokratizaciju na programu jednakih mogućnosti. U 2011. je postao koordinator programa u Centru za evro-atlantske studije gde je upravljao programima borbe protiv korupcije i analize kršenja ljudskih prava pripadnika oružanih snaga. Osnovao je Institut za evropske poslove čiji je izvršni direktor takođe.
Ekipa redakcije digitalnog magazina rEUconnecting je tražila odgovore za trenutna politička, kako unutarnja tako i spoljna pitanja. Naim Leo Beširi je dao ekskluzivni intervju za REUC.
Novinar: Srbija je već izvesno vreme u političkom vakuumu. Većina priča o problemima, ali se malo govori o rešenjima koja bi donela vladavinu prava i racionalnu demokratiju srpskog društva. Kako Vi vidite rešenje i izlaz iz ove političke krize?
Naim Leo Beširi: „Politički vakuum u Srbiji nije puka odsutnost moći, već posledica sistematskog urušavanja institucija koje bi trebalo da budu korektiv svakoj vlasti. Dominacija izvršne grane vlasti, slabljenje nezavisnih tela i obesmišljavanje Narodne skupštine doveli su do situacije u kojoj politički pluralizam postoji više na papiru nego u praksi. Rešenje se ne može svesti samo na smenu jednog režima drugim; neophodna je temeljna rekonstrukcija političkog sistema, uz ponovno uspostavljanje vladavine prava kao osnove društvenog ugovora. To podrazumeva reformu pravosuđa, oslobađanje medija i jačanje kapaciteta civilnog društva da bude autentični glas građana.
Izlazak iz krize zavisi i od promena u političkoj kulturi. Potrebno je da i građani i politički akteri prihvate odgovornost kao temelj javnog delovanja. Obrazovanje o demokratskim vrednostima i mehanizmima odgovornosti mora postati prioritet, posebno među mladima. Takođe, potrebno je obezbediti da buduće političke elite razumeju da je kompromis znak snage, a ne slabosti, i da nijedna vlast ne sme biti iznad zakona. Iskustva mnogih uspešnih tranzicija pokazuju da je institucionalna obnova dug i mukotrpan proces, ali jedini koji vodi ka održivoj demokratiji.“
Ceo intervju možete pročitati na našem digitalnom magazinu REUC na sledećem linku.
