Parlamentarni izbori u Mađarskoj, zemlji koja se pre 36 godina vratila višestranačju, a 2004. postala članica Evropske unije (EU), duboko su podelili društvo na dva oštro suprotstavljena tabora.
Bila je to predizborna kampanja u kojoj je sve bilo dozvoljeno, piše Bi-Bi-Si (BBC) pred sutrašnje izbore.
Optužbe za izdaju i mešanje iz inostranstva ili uvlačenje u rat, diplomatske posete i pozivi, pretnje nasilnim ishodom i hapšenjima, procureli telefonski razgovori i navodni intimni snimci, vesti o navodnim terorističkim akcijama čak i u susednim zemljama.
„Ako ne želite da ugrozite sopstvene privatne ili porodične odnose, ne pričate o politici sa drugim ljudima, osim ako niste sigurni da su dovoljno prosvećeni da mogu da prihvate različite poglede“, kaže Šandor Galai, docent na budimpeštanskom Univerzitetu Korvinus, za BBC na srpskom.
Posle šesnaest godina na vlasti, za novu mogućnost da formira vladu bori se stranka Fides premijera Viktora Orbana, čoveka koji je učestvovao na izborima još od 1990.
Na putu mu stoji do pre dve godine partijski drug Peter Mađar i njegova partija Tisa koja se prvi put takmiči na izborima.
Za ulazak u parlament po veoma komplikovanom izbornom sistemu, zbog koga je moguće da konačni rezultati izbora zapravo ne budu poznati čitavu sedmicu, bori se još nekoliko stranaka.
Parlament na obali Dunava ima 199 poslanika, od kojih se 106 bira direktnim glasanjem kandidata, dok se 93 biraju sa partijskih lista.
Na izborima mogu da glasaju i ljudi iz mađarske dijaspore, pretežno u Srbiji, Rumuniji, Slovačkoj i Ukrajini, ali se njihovi glasovi odnose samo na partijske liste – i mogli bi, takođe, da budu veoma značajni za konačni ishod.
Kada se glasanje sutra bude završilo, jedna od ove dve suštinski suprotstavljene koncepcije ipak će morati da se obrati čitavoj naciji koja je pomalo umorna od često dramatične i veoma prljave političke utakmice.
