Ljudi su skloni da sebe smatraju vrhuncem evolucione piramide zbog sposobnosti da neprestano i temeljno razmišljaju, ali nisu nepogrešivi i često donose pogrešne odluke, dok insekti, uprkos sićušnim mozgovima veličine zrna maka, poseduju iznenađujuće mnogo mudrosti za donošenje odluka, piše Bi-Bi-Si (BBC).
Mnoge sposobnosti insekata za rešavanja problema poslužile su kao nadahnuće za razvoj algoritama koji omogućavaju efikasno odlučivanje u različitim ljudskim delatnostima.
Odlučiti koji je najbolji način da se nešto uradi nije nimalo lako, naročito u svetu prepunom različitih podsticaja i informacija.To se naziva paradoks izbora.
BBC navodi pet stvari koje od insekata možemo da naučimo o donošenju mudrih odluka.
Kao prvo, navodi se sistem optimizacije kolonije mrava pretočen u algoritam koji se širom sveta koristi za unapređivanje planiranja, telekomunikacija, saobraćaja i logistike.
Stručnjaci koriste mravlji algoritam zasnovan na ponašanju mrava za planiranje železničkog saobraćaja, kao i za sistem za efikasni prenos informacija unutar komunikacionih mreža.
Marko Dorigo, jedan od direktora laboratorije za veštačku inteligenciju na Slobodnom univerzitetu u Briselu ističe da su „mravi jednostavne jedinke sa ograničenim sposobnostima i samo lokalnim informacijama, a da su ipak u stanju da zajednički rešavaju složene probleme koordinacije“.
Zatim medonosne pčele koriste metod veoma sličan optimizovanoj potrazi mrava za hranom kada treba da pronađu novo mesto za izgradnju gnezda.
Nekoliko pčela izviđačica izleće i nasumično traga za pogodnim mestima, baš kao što to čine mravi. Ali umesto da ostavljaju tragove feromona kao mravi, vraćaju se u košnicu i neposredno „saopštavaju“ ostalima njihove utiske.
One ritmički tresu telom kako bi im prenele informacije o tome da li je novo mesto odgovarajuće: koliko je bezbedno, koliko je blizu, koliko je veliko i koliko je dobro pozicionirano.
Što je mesto za izgradnju košnice bolje, to je „ples“ pčela energičniji, a zatim se šalje nova grupa pčela da proveri te nalaze.
Kada se vrate, i one njihove utiske saopštavaju plesom: ili podržavaju ples prethodnih pčela ili nude nove mogućnosti. Tako se vremenom prirodno izdvaja najpovoljnije mesto. One tako postižu saglasnost i na osnovu toga preduzimaju dalje korake, baš kao i ljudi u demokratskim društvima.
Naterati ljude da promene mišljenje je teško, naročito kada je grupa podeljena oko dva izbora, kada rasprava vrlo brzo može da dovede do podele na „crno ili belo“.
Srećom, novije istraživanje skakavaca ukazuje na mogući izlaz iz ove uobičajene pat pozicije.
Kristijan (Kit) Jejts, profesor matematičke biologije na Univerzitetu u Batu, u svom eksperimentu, stavio je grupe skakavaca u arenu kružnog oblika kako bi posmatrao kako zajednički odlučuju u kom pravcu će krenuti. Primetio je da skakavci često promene pravac kretanja posle kratkog zastoja.
Ispostavilo se da upravo taj kratki trenutak neodlučnosti, kada sve veći broj skakavaca prestane da maršira i zauzme neutralnu poziciju, pomaže grupi da napusti jedan konsenzus i pređe u drugi.
U eksperimentu je Jejts testirao i ljude na sličnom zadatku. Organizovao je igru u kojoj se pokazalo da je mogućnost uzdržavanja pomogla grupi da postigne konsenzus.
To je zato što se u velikoj i veoma angažovanoj grupi brojni mali, nezavisni uticaji međusobno poništavaju, pa je teško promeniti opšti pravac odlučivanja, objašnjava Jejts.
Međutim, ako mnoge jedinke postanu neutralne, makar i nakratko, grupa koja donosi odluku se brojčano smanjuje.
Koja je pouka? Ako želite da promenite postojeće stanje, ne brinite zbog onih koji su neodlučni i podstaknite još ljudi da budu takvi, navodi BBC na srpskom.
Do zajedničkog zaključka je posebno teško doći kada u raspravi učestvuje mnogo snažnih ličnosti. Kada je u grupi mnogo ljudi koji imaju izraženu potrebu da budu „glavni“, oni mogu da usmere raspravu u njihovom pravcu i nadjačaju kolektiv.
Međutim, istraživanje bubašvaba pokazuje da izražene individualne ličnosti unutar grupe zapravo mogu da ubrzaju donošenje odluka.
Ajzak Planas-Sitja sa Univerziteta u Tokiju napravio je kompjuterske simulacije načina na koji se bubašvabe okupljaju.Menjao je parametre sistema tako da prvo nema nikakvih razlika u ličnosti, zatim da postoje određene razlike i, na kraju, da postoje izražene razlike među jedinkama.
Grupama bubašvaba koje čine isključivo smele ili istraživački nastrojene jedinke biti teže da se okupe i izaberu odgovarajuće sklonište, jer se previše kreću, objašnjava naučnik.
S druge strane, grupe u kojima ima previše plašljivih jedinki možda će brzo doneti odluku gde da se smeste, ali rizikuju da izaberu loše sklonište.
„Upravo fino usklađivanje stepena saradnje i raznolikosti ponašanja na kraju pokreće kolektivnu inteligenciju“, kaže Planas-Sitja.
BBC navodi da se ispostavlja i da vinske mušice mogu mnogo toga da nas nauče o tome kako da budemo svesniji sopstvenog postupka odlučivanja.
Kada se zdrave muve obuče da povezuju određeni miris sa pozitivnim ishodom i nagradom, ili sa negativnim ishodom i nagradom, one će često bez problema prići nepoznatom mirisu da bi otkrile šta se iza njega krije.
Međutim, muve koje su pod stresom sklone su da ne rizikuju.
Kao i kod muva, unutrašnja stanja kod ljudi ponekad zamagljuju rasuđivanje, ali nas i podsećaju da intuitivni osećaji i stečena iskustva mogu ponekad da pomognu da donesemo ispravne odluke.
