Vlast albanskog premijera Edija Rame je uzdrmana, mada ne i ugrožena masovnim protestima zbog spornog američkog megaturističkog projekta, ali demonstracije pokazuju da veliki broj građana odbacuje politički sistem koji ih više ne predstavlja, ocenjuju analitičari u EU.
Takođe je prenesena i ocena jednog američkog politikologa da su masovni protesti u Albaniji nametnuli neugodna pitanja i zapadnim obožavaocima čvrste vlasti.
„Jer ti zapadnjaci često žele da preskoče, zažmure na brige oko demokratije da bi se zauzvrat dobila stabilnost, mogućnosti za investicije“, navodi se.
Mediji ističu da je buru nezadovoljstva građana Albanije izazvalo to što je vlada sklopila bez uvida javnosti dogovor sa zetom američkog predsednika Donalda Trampa Džaredom Kušnerom za projekte vredne više milijardi dolara, uključujući zaštićenu zonu flore i faune, posebno ružičastih flamingosa.
Nemački portal „Dojče vele“ prenosi stav političkog analitičara u Tirani Blendi Kajsijua da protesti „svedoče o dubokoj krizi albanskog demokratskog modela, jer ono što danas povezuje ove demonstrante nije ideologija, već uverenje da ih politički sistem više ne predstavlja“.
Evropski parlament i Evropska komisija su stavili do znanja albanskom premijeru Rami da mora ispoštovati odredbe EU o zaštiti prirodne sredine, ako misli da Albanija napreduje ka članstvu u EU, javljaju španski dnevnik „Vangvardija“ i drugi listovi.
Rama je odgovorio da će propisi o zaštiti prirodne sredine biti ispoštovani, ali ne i kako i optužio „strane države“, „digitalne plaćenike“, kao i neke proizraelske i proiranske grupe da stoje iza upornih i masovnih protesta.
Stručnjak za političku komunikaciju sa Univerziteta u Tirani Jonila Godole smatra da Ramino tumačenje protesta odražava dobro poznatu komunikacionu strategiju: skretanje pažnje sa zahteva demonstranata na navodne strane sile, s ciljem da se pažnja udalji od onoga što traži građanski protest.
Politikolog Kajsiju smatra da protesti ukazuju na mnogo dublju krizu od spora oko zaštite životne sredine i da demonstranti pokušavaju da vrate javni prostor, za koji veruju da je postepeno stavljen pod kontrolu uskih političkih i privatnih interesa.
Neki mediji u EU su preneli i mišljenje američkog političkog analitičara albanskog porekla Frona Nahzijua da se „većina Albanaca ne protivi investicijama, već zameraju što u to nema uvida, što se poslovi sklapaju iza zatvorenih vrata“.
I, kako dodaje, „zahtev je da se polože računi umesto političkih povlastica, traži se da institucija budu važnije od ličnosti“.
„Protesti u srce pogađaju Ramine planove“, rekao je američki analitičar.
Nahziu tvrdi da „oni koji podržavaju albanskog premijera hvale njegovu veštinu da preseče birokratiju i sredi stvari“.
„Zapadne elite jako vole moćne vođe koji im isposluju arhitektonske poslove, potpišu sporazume i govore jezikom modernizacije“, navodi on.
Američki analitičar napominje da „građani moraju da žive s posledicama toga i upravo je Flamingo pokret zato najmoćnije udario“.
„Obelodanio je jaz između Albanije koja postoji u međunarodnim časopisima i Albanije kakvu proživljavaju mnogi njeni građani“. A to je nametnulo neugodna pitanja zapadnim obožavaocima koji često žele da preskoče, zažmure na brige oko demokratije da se zauzvrat dobiju stabilnost, mogućnosti za investicije i harizmatični partner“, zaključuje Nahziu.
Profesorka sa Univerziteta u Tirani Godole primećuje da „Evropa godinama poziva na jačanje civilnog društva kako bi se ojačala demokratija“.
„Danas Albanija ima snažno civilno društvo koje se pokrenulo u do sada nezabeleženim razmerama, a ipak je međunarodna podrška toj mobilizaciji veoma slaba“, rekla je ona.
Godole je dodala da se „postavlja pitanje da li je civilno društvo dobrodošlo samo kada je slabo, a ne i kada postane stvarni politički akter“.
