„Vašington post“ je objavio da su visoki američki vojni komandanti upozorili ministra odbrane Pita Hegseta da je održavanje velikih operacija protiv Irana neodrživo na duži rok.
Upozorili su da premeštanje snaga i materijala na Bliski istok značajno narušava sposobnost SAD da se suprotstavi pretnjama drugde ida slabi odbranu SAD.
„Vašington post“ je citirao izvore upoznate sa poverljivom procenom, napominjući da su najviši zvaničnici američke vojske, mornarice i vazduhoplovstva, zajedno sa generalima najviših činova koji nadgledaju operacije u Evropi, Aziji i Latinskoj Americi, izrazili zabrinutost u dokumentu dostavljenom Hegsetu 14. avgusta.
To su napisali u zvanilnoj „Knjizi narebi Ministarstva odbrane“ (SDOB) koja je poverljiv interni dokument Pentagona koji se izrađuje dvaput mesečno. U njemu se detaljno opisuje operativna spremnost i raspoređivanje američkih ratnih brodova, aviona, osoblja i sistema naoružanja širom sveta, i to je primarni okvir za odluke o raspodeli snaga.
Po proceni koju je naveo „Vašington post“, šefovi Evropske komande SAD (EUCOM), Indo-pacifičke komande SAD (INDOPACOM) i Južne komande SAD (SOUTHCOM), zajedno sa načelnikom pomorskih operacija, zvanično su izrazili protivljenje produženju raspoređivanja trupa u ratu s Iranom, ali uz potvrdu da će ipak sprovoditi direktive sekretara Hegseta.
Značajne tranše pomorskih brodova, aviona i vojne opreme preusmerene su iz tih komandi na Bliski istok radi podrške operacijama protiv Teherana. Komandanti su upozorili da su ove promene snaga oštetile njihovu sposobnost da ispunjavaju rutinske misije, sprovode obuku jedinica i zadovoljavaju osnovne mandate odbrane SAD.
Po pisanju lista „Vašington post“, admiral Daril Kodl, šef pomorskih operacija, izdao je najoštrije upozorenje navodeći da Ratna mornarica ne može da održi trenutne nivoe angažovanja bez definisanog datuma završetka sukoba s Iranom. U proceni se navodi da je svega nešto više od četvrtine američkih razarača spremno za misiju i rasporedivo, što je značajno manje u odnosu na osnovne nivoe spremnosti pre rata.
Američka Ratna mornarica je rasporedila desetine brodova kod Bliskog istoka da bi izvodila napade na Iran, suprotstavljala se iranskim kontranapadima i sprovodila pomorsku blokadu iranskih luka. Produženja misija za više brodova i posada protezala su se mesecima, što, kako navodi „Vašington post“, može da poremeti rasporede održavanja flote i degradira ukupnu spremnost za potencijalne sekundarne sukobe.
Mada su se komandanti Vojske i Ratnog vazduhoplovstva složili da produže raspoređivanje jedinica, izdali su upozorenja u vezi sa operativnim posledicama. Po izveštaju, elementi 82. vazdušno-desantne divizije i jedinice raketa Patriot ostaće raspoređeni na Bliskom istoku najmanje do kraja septembra, a značajne jedinice Ratnog vazduhoplovstva trebalo bi da ostanu na terenu do 2027. godine.
„Vašington post“ je dalje izvestio da je sukob sa Iranom ozbiljno opteretio američke rezerve municije. Smanjenje zaliha raketa presretača Patriot, u kombinaciji sa prethodnim paketima vojne pomoći Ukrajini, ograničilo je fleksibilnost Trampove administracije da dalje eskalira operacije.
Zalihe presretača raketa za odbranu na velikim visinama (THAAD) i krstarećih raketa dugog dometa Tomahavk takođe su značajno opale. Po izveštaju, približno 25 procenata flote dronova Pentagona MQ-9 Reaper je potrošeno u ratu, dok su američke instalacije na Bliskom istoku pretrpele štetu u milijardama dolara. Međutim, Trampova administracija je negirala izveštaje o nestašici municije.
Američki saveznici u Indo-Pacifiku izrazili su zabrinutost zbog smanjenja zaliha raketa i protiv-vazduhoplovne odbrane, upozoravajući da ovi nedostaci povećavaju ranjivost u od Kine. Jedini američki nosač aviona koji je ranije bio namenjen Indo-Pacifiku preusmeren je na Bliski istok da bi zamenio nosač koji je bio raspoređen više od 300 dana.
Šon Parnel, portparol američkog ministra odbrane, izjavio je da se odluke o raspodeli snaga donose na osnovu procene pretnji, predsedničkih prioriteta i smernica viših komandanata. Dodao je da Pentagon ne komentariše interne operativne procese, neslaganja komandanata ili poverljive procene rizika.
Izvor upoznat sa situacijom rekao je za „Vašington post“ da je opšti konsenzus među komandantima da su američke operacije protiv Irana posle šest meseci postale „i preširoke i preterano dugotrajne“.
Den Kejn, načelnik Združenog generalštaba, dao je slično upozorenje.
Bela kuća je pre početka neprijateljstava izjavila da SAD nemaju dovoljne rezerve municije i međunarodnu savezničku podršku da bi održale dugotrajnu kampanju velikih razmera.
Šest meseci kasnije rat SAD protiv Irana se nastavlja bez formalnog političkog rešenja ili prekida neprijateljstava, čak i dok rastu ekonomski pritisak i vojne pretnje protiv Teherana.
Trampova administracija je 24. avgusta pokrenula kampanju „ekonomske ostrakizacije“ usmerenu na prekid globalnih finansijskih veza Irana i zaustavljanje državnih prihoda. Inicijativa je usmerena na digitalnu imovinu, tehnologiju, zlato, avijaciju i pomorski brodarski promet, počevši od sankcija protiv 78 pojedinaca, kompanija, entiteta i plovila.
Pit Hegset je izjavio da Vašington smatra ekonomsku izolaciju najefikasnijim sredstvom pritiska na Teheran, iako opcija dalje vojne akcije ostaje na stolu.
Paralelno sa tekućom pomorskom blokadom i raspoređivanjem preko 50.000 vojnika u stanju visoke pripravnosti, SAD nastavljaju da vrše pritisak na Iran da ponovo otvori Ormuski moreuz i prihvati druge uslove Vašingtona.
