Ambasada Rusije u Rimu je u ponedeljak okrivila Ukrajinu za smrtonosni bombaški napad tokom vikenda na italijanski restoran u Moskvi, opisujući ga kao pokušaj zastrašivanja italijanske zajednice u Rusiji.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je bez komentara objavilo saopštenje Ambasade.
Ambasada je saopštila da su „kijevski teroristi“ hteli da „uplaše Italijane koji rade u Rusiji i da im pokažu da su i oni na nišanu i da bi mogli postati sledeće žrtve nitkova“.
Navodi se da je u napadu na restoran „Balzi Rosi“ u subotu uveče poginulo pet, a ranjeno 19 ljudi, dodajući da su italijanski kuvar i njegovo osoblje nepovređeni samo zahvaljujući „budnosti i nesebičnoj posvećenosti ruskog obezbeđenja svojoj profesionalnoj dužnosti“.
Ukrajinske vlasti nisu komentarisale.
Nacionalni antiteroristički komitet Rusije, koji koordinira razne bezbednosne agencije, prvobitno je izvestio o manjem broju žrtava u saopštenju objavljenom ubrzo nakon napada. Navodi se da je bomba ubila tri osobe, uključujući ženu koja je unela bombu u restoran, čuvara koji ju je zaustavio i jednog gosta. Navedeno je da je 21 osoba ranjena kada je bomba detonirala blizu ulaza u restoran.
Komitet nije saopštio ko je bio meta niti ime organizatora.
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin je u nedelju opisao napad kao „brutalni teroristički čin“, ali nije rekao ko je odgovoran za eksploziju u luksuznom restoranu u prizemlju stambene zgrade.
Nekoliko ruskih medija tvrdilo je da je meta bombardovanja bio ruski general koji je slavio rođendan u restoranu. Neki su tvrdili da je to general-pukovnik Aleksandar Čajko koji je predvodio trupe koje su izvele neuspešan pokušaj da upadnu u glavni grad Ukrajine 2022. godine, a nedavno je postavljen za komandanta ruskih vazduhoplovnih snaga. Te tvrdnje nisu mogle biti nezavisno proverene.
Poslovni dnevnik Komersant je objavio da je bomba, sakrivena u kutiji kao poklon, verovatno detonirana daljinski i da žena koja ju je nosila možda nije bila svesna sadržaja. Komersant je naveo da je bomba sadržala oko jednog kilograma eksploziva i metalne kuglice da bi njeno dejstvo bilo smrtonosno.
Ruske vlasti su okrivile Kijev za niz bombaških napada i drugih napada na visoke vojne zvaničnike pošto je Moskva poslala trupe u Ukrajinu u februaru 2022. godine. Ranije ove godine, ruska Federalna služba bezbednosti je saopštila da će vlasti pooštriti obezbeđenje visokih vojnih i vladinih zvaničnika.
U februaru je general-potpukovnik Vladimir Aleksejev, zamenik načelnika vojno-obaveštajne službe GRU, upucan je tri puta u stambenoj zgradi u Moskvi, ali je preživeo. Ukrajina je negirala umešanost.
U decembru je eksplozijom automobila-bombe u Moskvi ubijen general-potpukovnik Fanil Sarvarov, načelnik Uprave za operativnu obuku Generalštaba ruskih oružanih snaga. Ukrajina se uzdržala od komentara.
U aprilu 2025. godine, jedna eksplozija automobila-bombe za koju je Moskva okrivila Kijev, ubila je general-potpukovnika Jaroslava Moskalika, zamenika načelnika glavnog operativnog odeljenja u Generalštabu Rusije. Ukrajina nije preuzela odgovornost za napad, ali je nagovestila svoju umešanost.
A u decembru 2024. godine, bomba sakrivena u skuteru ubila je general-potpukovnika Igora Kirilova koji je bio na čelu snaga nuklearne, biološke i hemijske zaštite ruske vojske, što je bio jedan od retkih napada koje je Ukrajina otvoreno priznala.
Među drugim istaknutim žrtvama bombaških napada u Rusiji bili su Darija Dugina, ćerka uticajnog nacionalističkog mislioca Aleksandra Dugina, i Vladlen Tatarski, poznati prokremljovski vojni bloger. Kijev je negirao umešanost u napad na Duginu i ostao je uzdržan u vezi sa napadom na Tatarskog.
