Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić optužio je ministra poljoprivrede, šumarastva i vodoprivrede Srbije Dragana Glamočića da je „grobar“ poljoprivrede, a Glamočić je odgovorio da se, kako je rekao, stvari vade iz konteksta i ne pominju sve subvencije poljoprivrednicima.
Aleksić je na vanrednoj sednici Skupštine Srbije na kojoj se raspravlja o nepoverenju Vladi Srbije rekao da razume zašto strategija razvoja poljoprivrede, koju je 2014. najavio Glamočić kao dokument koji je pisalo 240 stručnjaka, nije mogla da bude realizovana bez odluke Vlade Srbije.
„Razumem da strategiju razvoja poljoprivrede niste mogli da realizujete bez odluke Vlade Srbije, ali zašto ste onda pristali da budete grobar poljoprivrede. Niste uspeli da ubedite vladu da je poljoprivreda važna za obezbeđenje hrane i demografiju“, rekao je Aleksić.
Naveo je da je za prodaju PKB-a pored bivšeg ministra ekonomije Mlađana Dinkića glavni mentor bio sadašnji ministar finansija Siniša Mali.
Istakao je da je hektar zemlje Poljoprivrednog kombinata ‘Beograd’ prodat firmi Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za 4.700 evra po hektaru, a da je država za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona tu istu zemlju otkupljivala po ceni od 61.000 evra po hektaru, i da je Lidl hektar te zemlje platio 900.000 evra, a firma Konkord vest 500.000 evra.
„Jel to korupcija ili neznanje“, upitao je Aleksić.
Naveo je da je pred privatizaciju PKB-a tadašnji direktor Dragiša Petrović zatražio da katastar to zemljište upiše u vlasništvo te firme, pravobranilaštvo je na žalbu odbilo taj zahtev, ali da je Vlada Srbije, čiji je premijer tada bio Aleksandar Vučić, naložila da pravobranilaštvo odustane od odluke.
„To je slom sistema i primer kako država obavlja poslove“, rekao je Aleksić.
Naglasio je da je strategijom Glamočića iz 2014. godine predviđen rast poljoprivrede od 9,1 odsto godišnje, a ukupan prosečan rast poljoprivrede u poslednjih 10 godina je dva odsto godišnje.
„Sad obećavate da ćete da spašavate ono što ste 10 godina upropaštavali. Gase se sela, a kada nema poljoprivrede nema ni sela. Opada broj goveda, svinja, ovaca, košnica… cena mleka je ispod 30 dinara po litru, ljudi prodaju krave“, rekao je Aleksić.
Dodao je da je Srbija 2025. godine uvezla 41.300 tona mleka i mlečnih proizvoda.
Ministar Glamočić je rekao da je Aleksić iznosio „politikantske stavove, malo zasnovane na činjenicama“.
On je rekao da je broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa 44.600 u 2010. godini ove godine povećan na 515.000 ali da u budućnosti treba očekivati da će se smanjivati taj broj.
„Broj domaćinstava je rastao zbog visine podsticaja, ali će se smanjivati zbog ukrupnjavanja gazdinstava“, rekao je Glamočić.
Naveo je da želi da sačuva sela i da je budžet za poljoprivredu sedam odsto republičkog budžeta i najveći u regionu jer samo Slovenija ima tri odsto, a ostale zemlje imaju budžet za poljoprivredu manji od polovine budžeta za poljoprivredu Srbije.
Upitao je od koga bi se uzeo novac za povećanje budžeta za poljoprivredu Srbije sa sedam na deset odsto, što zahtevaju poljoprivrednici i da li bi se taj novac uzeo od penzionera i lekara.
Zamerio je poslanicima koji od subvencija pominju samo 18.000 dinara po hektaru, a ne pominju subvencije za kupovinu mehanizacije, subvencije za kamate na kredite i rekao da se „stvari izvlače iz konteksta“.
„Znam da je teško raditi u poljoprivredi 365 dana godišnje i da je to fabrika pod otvorenim nebom, ali i kocka na kojoj se jedino dobija“, ocenio je Glamočić i upitao zašto se Aleksić bavi poljoprivredom ako se ne isplati, ali i istakao da treba (Aleksić i drugi poljoprivrednici) da imaju savremenu mehanizaciju i da će država i dalje pomagati.
Naglasio je da se pri uvozu mleka ne pominje i podatak da je izvoz mleka veći od uvoza i da je Srbija dominatno izvozna zemlja po mleku.
Naveo je da prošle godine nije uvezen ni kilogram svežeg svinjskog mesa, već samo zamrznuto za preradu jer takvog nema dovoljno.
Istakao je da je cena mleka od 30 dinara „sporadična“ i da je prosečna cena mleka u Srbiji veća od prosečne u EU, ali da u Srbiji proizvođači dobijaju i premiju od 19 dinara po litru i 55.000 dinara po kravi, što je, kako je rekao, ukupno 30 dinara po litru.
On je rekao da proizvodnja mleka raste, ali da za 10 odsto opada potrošnja zbog dezinformacija na društvenim mrežama i da treba raditi na promociji koristi upotrebe mleka u ishrani.
„Neki porede cenu vode sa mlekom što je ogromna razlika jer voda se pije savki dan, a mleko ne pije svaki dan zbog dezinformacija“, rekao je Glamočić.
Dodao je da je 2024. godine umatičen broj krava bio 220.550, a ove godine uvećan na 245.616 tih priplodnih grla.
