Šira istraga o navodnoj prevari u vezi sa luksuznim turističkim kompleksom vredanim četiri milijarde dolara, povezanim sa Džaredom Kušnerom, dovela je do toga da albanske vlasti zamrznu imovinu investitora, što dodatno pojačava postojeći pritisak zbog javnih protesta i međunarodnih kritika.
Prema pisanju međunarodnog portala OCCRP (Projekat za istraživanje o organizovanom kriminalu i korupciji) albanski antikorupcijski tužioci 2. juna su zamrznuli bankovne račune kompanije koja poseduje zemljište, a koja je povezana sa kontroverznim projektom luksuznog odmarališta koji podržava zet predsednika SAD Donalda Trampa, Džared Kušner,.
Eskalacija krize oko planova za razvoj obale izazvala je masovne proteste, oštar diplomatski sukob sa susednom Grčkom i stroga upozorenja Evropske unije, dodaje portal.
Preventivna zaplena, po nalogu Specijalnog tužilaštva za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, odnosi se na kompaniju Albanija lend divelopment (Albania Land Development), u okviru šire istrage o navodno falsifikovanim vlasničkim listovima.
Kompanija u vlasništvu istaknutih katarskih preduzetnika Moutaza i Rameza Al-Hajata nedavno je kupila priobalne parcele u Zvernecu. Zaštićeno obalno područje uz Jadransko more, blizu grada Valone, na jugu zemlje, mesto je gde investiciona firma Džareda Kušnera, Afiniti partners (Affinity Partners), planira izgradnju elitnog mega-rizorta, navodi se u tekstu.
Pravna intervencija usledila je nakon višednevnih intenzivnih protesta, dodaje se i podseća da je hiljade demonstranata protestovalo u Tirani pod sloganom „Albanija nije na prodaju“ kao i da ekološke organizacije i lokalno stanovništvo protestuju zbog zadiranja projekta u zaštićeno područje koje je važno mediteransko močvarno stanište za flamingose i morske kornjače.
Nezadovoljstvo je eskalirao nakon sukoba lokalnih stanovnika i privatnog obezbeđenja angažovanog da čuva gradilište. Na snimcima sa mesta događaja koji su se proširili društvenim mrežama vidi se kako čuvar udara i odvlači demonstranta sa ograđene plaže.
Kao odgovor na nasilje, policija je pokrenula internu istragu o komandnoj strukturi policijske uprave u Valoni, a vlasti su uhapsile 32-godišnjeg radnika privatne firme za obezbeđenje.
Premijer Edi Rama osudio je postupke obezbeđenja kao odvratne, ali je žustro branio projekat kao ulaznicu zemlje u „Ligu šampiona globalnog turizma“. Naveo je da pet vodećih međunarodnih arhitektonskih firmi redizajnira glavni plan kako bi se zaštitila životna sredina, naglašavajući da sam zaliv neće biti diran.
Rama je takođe branio strane investitore projekta, uz istovremenu podršku istrazi o lokalnim prodavcima zemljišta.
„Investitori imaju pravo na svoje postupke. Blokiranje transakcije je proizvoljno i negativno. Ali, blokiranje prenosa novca vlasniku koji je pod sumnjom je prihvatljivo. Ako istraga pokaže da postoje pojedinci koji su lažno tvrdili da su vlasnici, novac treba da pripadne onima koji su legitimni vlasnici“, rekao je Rama.
OCCR navodi da su neredi i nasilje izazvali ozbiljne tenzije sa Atinom, pretvarajući lokalni spor oko zemljišta u međunarodni diplomatski incident.
Ministarstvo spoljnih poslova Grčke izrazilo je „duboku zabrinutost“ zbog događaja u Zvernecu, potvrdivši da je jedan grčki državljanin među povređenim stanovnicima koji su protestovali zbog svojih imovinskih prava.
Grčka ambasada u Tirani pružila je medicinsku pomoć žrtvi i zvanično uputila protestnu notu albanskoj vladi tražeći odgovornost.
Atina je takođe upotozila Tiranu da su poštovanje imovinskih prava manjina i zaštita ekoloških područja „reduslov za napredak u procesu evrointegracija, čemu Albanija teži.
Rama je odbacio diplomatsku intervenciju Atine, uz stav da se istorijski imovinski sporovi moraju rešavati isključivo pred albanskim sudovima, a ne kroz spoljne političke pritiske.
Međutim, Evropska komisija je podržala zabrinutost Grčke u vezi sa vladavinom prava i zaštitom životne sredine, dodatno pooštrivši fokus na evropske aspiracije Albanije. Portparol Komisije upozorio je da Brisel pažljivo prati zaštićeni pejzaž.
„Kao što je navedeno u našem godišnjem izveštaju za 2025, ponovljeno produženje zakona o strateškim investicijama i dalje izaziva zabrinutost zbog mogućih ekoloških uticaja, posebno u zaštićenim područjima“, rekao je portparol, dodajući da Albanija mora da pokaže potpunu usklađenost sa evropskim standardima zaštite prirode kako bi napredovala u procesu članstva.
