Da li će se naći rešenje za problem pasa lutalica u Lazarevcu?

Svedoci smo sve većeg broja napuštenih životinja na teritoriji opštine Lazarevac. Iako ove životinje nisu odgovorne za to što su napuštene, njihovo prisustvo stvara niz problema za opštinu, uključujući zdravstvene rizike, ekološke posledice, socijalne izazove i značajne finansijske troškove, a sve to dodatno opterećuje već ionako problematičan opštinski budžet.

Na ovu temu se raspravljalo i na jednoj od predhodnih sednica Skupštine gradske opštine Lazarevac kada je odbornica Skupštine i članica predsedništva OO DS Lazarevac, Bojana Matijević postavila pitanja vezana na ovu temu predsedniku i svim odbornicima Skupštine gradske opštine Lazarevac. Pitanja su vezana za tačan broj napuštenih životinja koje su čipovane, vakcinisane protiv besnila i sterilisane, a nalaze se na teritoriji GO Lazarevac. Zatim, postavljeno je pitanje vezano za postojanje programa koji se odnosi na dobrobit napuštenih životinja, kojih je sve više i više iz godine u godinu na ulicama opštine. Odgovor je dobila od predsednika Skupštine GO Lazarevac Bojana Sinđelića, koji glasi: „Gradska opština Lazarevac nema ingerencije za rešavanje pitanja koje ste postavili. Za sve informacije obratite se ZOO higijeni Beograd.“

Obrazloženje članice predsedništva OO DS Lazarevac i odbornice u Skupštini, je dato ujedno sa pitanjima, a ono glasi: „Zakon za zaštitu životinja u Republici Srbiji usvojen je 2009. godine. Članom 54. stav 1. Zakona o zaštiti životinja propisano je da su jedinice lokalne samouprave dužne da izrade i sporovode program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka prema specifičnostima životne sredine. Svedoci smo da na teritoriji opštine Lazarevac problem napuštenih pasa i mačaka izaziva brojne probleme, zdravstvene, ekološke, socijalne, ali i značajne finansijske probleme. Nadležne službe nemaju precizne podatke o broju pasa i mačaka koji su u vlasništvu građana naše opštine, ali se njihov broj utvrđuje na osnovu broja životinja koje su vakcinisane protiv besnila. U prethodnom periodu udrženje i aktivnosti za zaštitu životinja pokušali su više puta da sarađuju sa opštinom na rešavanju ovog problema, ali bezuspešno. Saradnja i rešenje problema od nadležne uprave opštine Lazarevac do danas nije dato.“

Zakon Republike Srbije o zaštiti i dobrobit životinja

• Zakon o dobrobiti životinja, objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 41/2009, ključni je pravni akt koji se bavi zaštitom životinja, uključujući i pse lutalice. Ovaj Zakon zabranjuje napuštanje životinja, nalaže odgovornost vlasnicima za njihove ljubimce i propisuje postupanje s napuštenim životinjama.

Međutim, pored propisanih Zakona, napuštanje pasa i dalje je rasprostranjeno, a kazne za one koji to čine retko se izriču. Član 3. Zakona jasno zabranjuje napuštanje životinja, a član 4. nalaže da je svako ko drži životinju odgovoran za njenu dobrobit.

Aktivizam i stanje na terenu

I pored svih zakona realnost na terenu je jako loša, što će nam u nastavku teksta, portala „Pravo u centar“, približiti aktivistkinja za zaštitu životinja iz Lazarevca Ivana Nikolić.

„Svedoci smo velikog broja napuštenih životinja (pasa i mačaka), kako u našoj opštini, tako i u velikom delu Srbije. Aktivisti i udruženja za zaštitu životinja preduzimaju veći broj mera koje utiču na smanjenje broja napuštenih životinja, što za opštinu i nadležne službe ne bih mogla reći! Najvažnija stvar jeste što se zalažemo za poštovanje Zakona o dobrobiti zivotinja, koji se nažalost ne samo ne sporovodi nego i krši čak i od strane onih koji se nalaze u sloju društva koji je u obavezi da one koji krše Zakon sankcionisu.“

Stanje u opštini

Jezivi prizori svakodnevno aktiviste za zaštitu životinja zatiču na terenu, dok se oni trude da reše uzrok ovog problema apelujući da će se poštovanje Zakona o dobrobiti životinja smanjiti njihov broj na ulici. Lokalne samouprave imaju pravo da donose odluke o držanju pasa, ali te se odluke razlikuju od opštine do opštine i često nisu usklađene. I dok organizacije za zaštitu životinja igraju važnu ulogu u zbrinjavanju pasa lutalica, ali i oslanjajući se na volonterski rad i donacije svakodnevno imaju pune ruke posla. Sterilizacija i kastracija ključne su mere za smanjenje populacije pasa lutalica, ali su često nedostupne ili preskupe za mnoge vlasnike.

„Udruženja i aktivisti se trude da pronađu adekvatne domove za napuštene životinje, leče bolesne i povređene, promovišemo sterilizaciju (kako napuštenih tako i vlasničkih životinja), kao jednu od najvažnijih obaveza koja utiče na smanjenje populacije napuštenih životinja. Zakon nalaže između ostalog, obavezno čipovanje i sprečavanje neželjenih legala, kojih ima sve više i koja se nemilosrdno ostavljaju širom naše opštine.“– navela je situaciju u opštini Lazarevac Ivana Nikolić.

Posledice problema pasa lutalica

Problem pasa lutalica ima višestruke negativne posledice. Psi lutalice mogu biti izvor zaraznih bolesti, i predstavljati opasnost za prolaznike, a često su i sami izloženi patnji i zlostavljanju. Rešavanje ovog problema zahteva sveobuhvatan pristup, koji uključuje ozbiljnije sprovođenje zakona, usklađivanje propisa, povećanje kapaciteta prihvatilišta, podsticanje na sterilizaciju, kastraciju i edukaciju javnosti o odgovornom vlasništvu pasa. Kako kaže aktivistkinja Nikolić prihvatilište za napuštene životinje bilo bi jedno od rešenja ovog problema.

„Ako bismo počeli sa poštovanjem zakona i sankcionisanjem neodgovornog vlasništva, onda bi sledeća stvar bilo prihvatiliste čija bi funkcija imala smisla samo ukoliko bi se u njegov rad volonterski uključila udruženja i aktivisti za zaštitu životinja, što se pokazalo kao pozitivno u nekoliko prihvatilišta u Srbiji, dok su ostala prihvatilišta u koja nije dozvoljen ulazak udruženja logori smrti za životinje i usisivač novca iz budžeta.“

Empatija, edukacija i rešenje problema

Ona dodaje da građani Lazarevca i cele Srbije mogu pomoći tako što će pre svega oni koji imaju životinje biti odgovorni vlasnici. Svi oni koji imaju empatije mogu nahraniti i sipati vode napuštenim životinjama, napraviti im zaklon od vremenskih nepogoda, dok će životinje pokazati veliku zahvalnost za dobra dela učinjena za njih. Takođe postoji mogućnost prijave onih koji su napustili, izbacili životinju i njeno leglo iz doma. Kako kaže Nikolić mnogi to zanemaruju jer se radi o bliskim osobama, rođacima, komšijama i okreću glavu od te situacije.

Uloga edukacije je od velikog značaja, kako za decu tako i za odrasle. Važno je objasniti da se pre svega mora rešavati uzrok problema, a zatim posledica. Ukoliko se samo radi na rešavanju posledica, a to su u ovom slučaju napuštene životinje, nikada se neće rešiti uzrok problema. Nikolić ističe da su aktivisti i udruženja često napadani zbog tog problema, dok se oni svakodnevno bore sa rešavanjem istih i da koren problema nisu oni već svi neodgovorni građani.

„Važno je napomenuti da su prihvatilišta širom Srbije u jezivom stanju, životinje tamo umiru, to su logori smrti. Država iz džepova svih nas uzima novac na ime istih koji ne znamo gde i kako završava, ali znamo da se ne troši na ime onoga čemu je namenjen. Potrebno je raširiti svest ljudi širom zemlje da se ljubav ne kupuje. Mogu udomiti psa sa ulice ili iz prihvatilišta, čime bi dobili bezuslovnog prijatelja i smanjili broj nelegalnih odgajivačnica. „ – zaključila je Nikolić.

Primer iz sveta

Problem pasa lutalica u Srbiji nije nerešiv, ali zahteva zajedničke napore države, lokalnih samouprava, organizacija za zaštitu životinja i građana. Primer toga je i Amsterdam, Holandija, zemlja koja je kroz „Neuter and Return“ program sprovela sterilizaciju i vraćanje pasa na ulicu, radila na edukaciji javnosti kroz kampanje o odgovornom vlasništvu kućnih ljubimaca. Takođe su propisali visoke novčane kazne za napuštanje životinja, što je rezultiralo drastičnim smanjenjem pasa lutalica.

Ovi primeri su pokazatelj rešavanja problema pasa lutalica uz kombinaciju različitih strategija i sveobuhvatnom pristupanju problemu uz uključivanje relevantnih strana, uključujući državu, lokalne samouprave i organizacije za zaštitu životinja. Samo tako možemo stvoriti društvo u kome su životinje zaštićene, a ljudi se osećaju sigurno.