Poslodavci i sindikati saglasni su da treba menjati Zakon o radu. Ni jedna ni druga strana nije bila do kraja zadovoljna rešenjima usvojenim pre 10 godina. I jedni i drugi imaju primedbe, a svako iz svog ugla gleda na to šta bi moglo da se promeni u zakonu. I dok se u Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS) zalažu za donošenje sveobuhvatnog zakona, u Uniji poslodavaca Srbije navode da je postojeći zakon preterano opširan i da suviše ulazi u detalje.
U SSSS ocenjuju da je Zakon o radu mnogim drugim zakonima faktički „čerupan“ kako bi se dodatno urušavala prava radnika i sindikata i onemogućio istinski socijalni dijalog, kolektivno pregovaranje i kolektivni ugovori.
U Uniji poslodavaca Srbije kažu da sindikati imaju neke tradicionalne zahteve, ali i skreću pažnju da zakon ne može biti promenjen u skladu s onim što bi voleli sindikati.
„Tu postoje mnoge stvari o kojima ćemo mi sigurno imati ozbiljne razgovore sa sindikatima zato što smatramo da su neke stvari ostale iz samoupravnog perioda i nisu u potpunosti prilagođene prirodi naše privrede“, rekao je za Euronews Srbija počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Duško Vuković iz SSSS kaže za Euronews Srbija da je taj sindikat unazad godinu i po dana uradio analizu Zakona o radu i najavljuje da će sindikati u vezi sa izmenama tog propisa biti u jednoj koloniji.
Sadašnji Zakon o radu, kako podseća Vuković, usvojen je bez rasprave na Socijalno-ekonomskom savetu, Vlada ga je predložila u hitnom postupku, a bili su veliki protest i veliki štrajk tih dana.
Atanacković je rekao da potreba da se menja zakon postoji od njegovog usvajanja.
„Poslodavci smatraju da treba menjati Zakon o radu. Sindikati žele promenu Zakona o radu da bi eventualno nešto više dobili. Međutim, poslodavci isto tako smatraju da treba menjati zakon o radu da bi nešto dobili“, navodi Atanacković.
Atanacković kaže da nijedna vlada ne želi da uzima taj vrući krompir koji se zove promena Zakona o radu, zato što tu uvek nailazi na ozbiljne reakcije s jedne strane sindikata, s druge strane privrede.
Kako prilagoditi radno zakonodavstvo novim okolnostima?
Nedavno je ministar za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja Nеmanja Starović na konfеrеnciji „U susrеt novom zakonu o radu“, povodom 33. godinе rada Ujеdinjеnih granskih sindikata „Nеzavisnost“, naglasio da je cilj da radno zakonodavstvo budе usaglašеno sa pravnim tеkovinama EU, kao i da budе prilagođеno novim društvеnim okolnostima, kako bi prеma njеgovim rеčima, imali modеrnе zakonе koji oslikavaju društvеni trеnutak u komе sе primеnjuju, da budu savrеmеni i da rеgulišu novе oblikе rada i radnog angažovanja.
Vuković je rekao da je sindikat dobro upoznat sa svim direktivama EU koje bi trebalo da budu uključene u zakon.
„Mi smo spremni, uradili smo dobru analizu sadašnjeg zakona, vidimo šta su to smetnje baš ka toj želji i cilju da apsolutno budu prihvaćene sve evropske direktive, konvencije Međunarodne organizacije rada i o slobodi sindikalnog organizovanja i o pravu na dostojanstvenu zaradu i o pravu na bezbednost i zdravlje na radu“, rekao je Vuković.
On kaže da neke najave Vlade o izmenama zakona o sezonicima ili nekih drugih zakona ne idu u prilog poštovanju standarda radničkih i sindikalnih u EU, navodeći primer sezonskih radnika.
Atanacković kaže da ako sve bude rešeno na način da je to u zakonodavnom smislu isto kao što je to u zapadnoj Evropi, onda tu nema više mesta ni nekim protestima sindikata.
„Mi da se vratimo u samoupravni period sa takvim rešenjima, mislim to je vrlo teško“, rekao je Atanacković.
Kako se određuje visina plate?
Vuković ne veruje da se istinski u postupku izmene zakona ići u susret standardima Evropske unije imajući u vidu realno stanje u smislu poštovanja prava radnika, prava na sindikalno organizovanje, prava da učestvuju u donošenju određenih politika između ostalog i oko zarada.
„Nama je uništeno kolektivno pregovaranje. Pokušaćemo zajedno sa predstavnicima poslodavaca da izbacimo neka rešenja iz sadašnjeg Zakona o radu koja onemogućavaju da na čitavom prostoru Srbije imamo pravila za sve poslodavce i za sve zaposlene. Nepostojanjem kolektivnih ugovora imamo faktički da vama svet kapitala i poslodavaca, da li je to u pitanju država ili privatni poslodavac, odlučuje i o vašim zaradama, o visini zarada, a ne u procesu kolektivnog pregovaranja„, rekao je Vuković.
On kaže i da je državni budžet donet bez učešća sindikata iz javnog sektora u tome kolike će biti plate u 2025. godini, a da su dokaz za to protesti i nezadovoljstvo zaposlenih u obrazovnom sistemu, ali i u drugim sistemima javnog sektora.
„Prosto država odlučuju o tome kolike će biti plate u javnom sektoru, a ne u pregovorima sa sindikatima. Još gora situacija je u privatnom sektoru“, rekao je Vuković.
Atanacković kaže da poslodavac plaća zaposlenog za njegov učinak i za njegov rad.
„Međutim, apsurdno je da on sada preko toga i plaća neke socijalne potrebe radnika. Znači zaposleni bi trebalo da ima pristojnu platu ili platu koju se dogovori sa poslodavcem, ali da jednostavno on tu zaradu dobija za ono što radi, što je doprineo poslodavcu i što poslodavac prihvata da plati“, rekao je on.
Atanacković kaže da sindikati pozivaju na razgovore oko opšteg kolektivnog ugovora i da ne razume o čemu bi trebalo da razgovaraju mimo zakona.
„Zakon tačno propisuje šta je minimum, koji je broj dana ukoliko umre član porodice, ako se seli. To su sve stvari koje su u krajnjoj liniji direktno stvar zaposlenog, to su dodatna opterećenja poslodavca. Solidarno je pomoći u tome, ali zašto neko, ako ima takav neki slučaj u toku godine, ne bi uzeo deo godišnjeg odmora“, upitao je Atanacković.
Atanacković je naveo da se u skoro svim zemljama zapadne Evrope ne plaća vreme koje radnik provede na pauzi, a da se u Srbiji plaća, kao i da većina poslodavaca u zapadnoj Evropi ne plaća prevoz svojim zaposlenima.
„Znači, ti si došao, dogovoriš sa poslodavcem da ćeš doći u fabriku tu i tu i da će radno vreme biti takvo i tako. Da se poslodavac sad meša kako ćeš ti doći, kojim prevozom i da mu taj prevoz plaća, po tom rezonu, poslodavac treba da traži samo zaposlene koji žive u blizini firme“, naveo je Atanacković.
On je rekao da radicima treba dati zarade od kojih mogu da savremeno da žive, ali „ne upuštati se u neke socijalne stvari kao da smo u samoupravnom društvu“.
„Ta priča – dajte nam veće plate, u redu, daćemo vam, ali morate imati veću produktivnost, morate da ih zaradite“, dodaje Atanacković.
