Smrt Ratka Mladića dodatno je zaoštrila već napetu političku atmosferu u Srbiji, a njegova sahrana je dodatno opteretila odnose Srbije sa Evropskom unijom, ocenjuje list Njujork Tajms (New York Times).
U tekstu se navodi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastojao da uravnoteži zahteve svoje nacionalističke političke baze, koja slavi Mladića kao pravednog branioca Srba, sa svojom željom za novcem iz Evropske unije.
„EU je u petak saopštila da povratak posmrtnih ostataka Mladića u Beograd podseća Evropu na najmračnije stranice naše novije istorije i osudila veličanje koje prati njegovu smrt“, dodaje Njujork Tajms.
U tekstu se podseća da je Ratko Mladić 2017. godine osuđen pred Haškim tribunalom na kaznu doživotnog zatvora zbog ratnih zločina, genocida u Srebrenici i opsade Sarajeva.
„Za srpske nacionaliste, međutim, on je heroj koga su oklevetali neprijatelji Srbije. Informer, zapaljivi tabloid koji često odražava stavove Vučića, tvrdio je da je Mladić ubijen u Hagu“, piše Njujork Tajms.
List dodaje i da takve lažne tvrdnje idu naruku dugotrajnom srpskom nacionalističkom narativu po kojem je zemlja večna i nedužna žrtva, te otežavaju prevazilaženje trauma iz devedesetih godina.
„I Srbi su takođe stradali, naročito od strane Hrvata, koji takođe često nerado priznaju zločine počinjene u njihovo ime“, navodi Njujork Tajms i dodaje da je pevač Marko Perković Tompson jedna od najvećih hrvatskih muzičkih zvezda vaskrsao vojni pozdrav hrvatske fašističke vlade tokom Drugog svetskog rata.
„Pojedini Srbi su zgroženi počastima koje se ukazuju čoveku koji se smatra odgovornim za najsmrtonosniji masakr u Evropi od Drugog svetskog rata“, piše u tekstu.
Njujork Tajms podseća da je Srbija podnela zahtev za članstvo u EU još 2009. godine i da je od tada primila milijarde dolara pomoći i investicija, ali ocenjuje da je Vučić poslednjih godina pokazao malo interesovanja za unapređenje kandidature.
„Mnogi nacionalisti se zalažu za bliske odnose sa Rusijom i smatraju EU pretnjom po pravoslavne hrišćanske tradicije koje Srbija deli sa Rusijom. Evropska unija, koja je 2013. godine primila Hrvatsku u članstvo, suočava se sa dilemom kako da postupi prema Srbiji. Unija želi pristup velikim nalazištima litijuma u Srbiji, koja su ključna za njene ambicije u oblasti zelene energije, i vidi Srbiju kao ključni faktor za buduću stabilnost regiona“, piše list.
U tekstu se navodi da je EU, pošto je zabrinuta zbog onoga što smatra nazadovanjem demokratije i zbog odbijanja Vučića da se pridruži sankcijama protiv Rusije zbog rata u Ukrajini, u aprilu obustavila isplatu bespovratnih sredstava i povoljnih kredita u vrednosti od 1,5 milijardi evra.
