Inicijativa Pojas i put danas predstavlja jedan od najambicioznijih pokušaja našeg vremena da se razvoj podstakne povezivanjem — ljudi, privreda, infrastrukture i kultura. ocenio je predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuk Jeremić.
U autorskom tekstu za Kinesku medijsku grupu (CMG), Jeremić navodi da je 10 godina je obično dovoljno dug period da se određena velika ideja sagleda ne samo kroz analizu namera sa kojima je pokrenuta, već i kroz trag koji je ostavila u svetu.
Za mene, međutim, ova tema nije samo predmet geostrateške analize. Imam prema njoj i ličan odnos, jer sam imao privilegiju da budem svedok i učesnik njenih prvih međunarodnih koraka, piše Jeremić, koji je bio i predsedavajući 67. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) i ministar inostranih poslova Srbije.
Još pre nego što je naziv Pojas i put ušao u globalni diplomatski rečnik, govorilo se o Jednom pojasu, jednom putu i obnovi drevnih Puteva svile. U toj zamisli sam od početka prepoznao nešto što je svetu bilo nasušno potrebno: povezivanje umesto razdvajanja i traganje za zajedničkim interesom umesto insistiranja na razlikama.
U decembru 2014. u Istanbulu smo organizovali zajedničku konferenciju „Putevi svile: Inspiracije i prilike”, praktično prvo veliko međunarodno predstavljanje ove nove vizije izvan Kine.
„Okupili smo predstavnike država, međunarodnih organizacija, akademske zajednice i vodećih think-tankova kako bismo razgovarali o tome šta bi novi Putevi svile mogli značiti za zemlje koje povezuju Aziju i Evropu“.
Jeremić piše da se seća tog skupa kao trenutka u kojem je jedna istorijska ideja počela da dobija svoje međunarodne konture.
„Nije se razgovaralo samo o prugama, lukama, putevima i investicijama. Razgovaralo se o povezivanju ljudi i o tome kako ekonomska međuzavisnost može postati osnova stabilnijih međunarodnih odnosa“.
Dvanaest godina kasnije, CIRSD se vratio toj temi, ovoga puta u Beogradu.
Horizons Forum o održivosti i povezivanju, održan u junu 2026. godine u Sava Centru, okupio je istaknute predstavnike poslovnog sveta, tehnologije, finansija, akademske zajednice i međunarodne politike. Razgovarali smo o energetskoj tranziciji, održivoj infrastrukturi, veštačkoj inteligenciji, finansijama i budućnosti povezivanja Evrope i Azije.
Između Istanbula 2014. i Beograda 2026. promenilo se gotovo sve — međunarodne okolnosti, tehnologija, geopolitički odnosi, pa i sam obim kineskog prisustva u svetu. Ali osnovno pitanje ostalo je isto: možemo li povezivanjem stvoriti više prosperiteta i više prostora za saradnju?
„Verujem da možemo“, piše Jeremić.
Najvažnija vrednost Pojasa i puta upravo je u njegovoj kooperativnoj logici. Razvoj ne mora biti igra nultog zbira. Put, železnica, energetska mreža ili digitalna veza imaju smisla samo ako ljudima omogućavaju da bolje žive, rade, trguju, putuju i komuniciraju. Infrastruktura je sredstvo; ljudsko blagostanje mora biti cilj.
„U tom smislu Pojas i put danas treba posmatrati i u kontekstu četiri velike globalne inicijative koje je Kina iznela u javnost — Globalnom razvojnom inicijativom, Globalnom bezbednosnom inicijativom, Globalnom civilizacijskom inicijativom i Globalnom inicijativom za upravljanje. Razvoj, bezbednost, međucivilizacijsko razumevanje i pravednije globalno upravljanje nisu odvojene teme. One su delovi iste celine.Svet ulazi u period sve izraženijih podela. Upravo zato će nam biti potrebno više, a ne manje dijaloga; više povezivanja, a ne novih zidova; više međusobnog poštovanja, a ne nametanja“.
Ako sam nešto naučio od Istanbula 2014. do Beograda 2026, onda je to da velike međunarodne inicijative svoju trajnu vrednost ne dokazuju samo veličinom svojih ambicija, već brojem ljudi čiji su život učinile boljim. To bi, po mom mišljenju, trebalo da ostane najvažnije merilo uspeha Pojasa i puta u decenijama koje dolaze, navodi se u tekstu Vuka Jeremića.
