Policija Republike Srpske je pozvala na saslušanje 26 sadašnjih i bivših saradnika Memorijalnog centra Srebrenica, po nalogu Okružnog javnog tužilaštva u Bijeljini, objavio je danas direktor tog centra Emir Suljagić.
Suljagić je na Iksu napisao da je kao razlog za taj potez navedeno „prikupljanje obaveštenja“ o njihovom angažmanu za Memorijalni centar Srebrenica, na temelju tužilačke odluke iz prošle godine.
„Jutros, svega dan posle predstavljanja godišnjeg Izveštaja o negiranju genocida, 26 nekadašnjih i sadašnjih saradnika Memorijalnog centra Srebrenica dobilo je poziv na saslušanje u lokalnu policijsku stanicu. Doslovno, više od polovine ljudi iz Srebrenice koji su u jednom ili drugom periodu bili angažovani u Memorijalnom centru danas je pozvano u policiju“, naveo je Suljagić.
Mediji iz Republike Srpske su objavili da je reč o predistražnim radnjama pokrenutim posle prijave podnete 2025. godine, o navodnim nepravilnostima u radu Memorijalnog centra Srebrenica.
Suljagić je u objavi dodao da ga ozbiljno zabrinjava što su dokumenti sa imenima i ličnim podacima saradnika nezakonito izneti iz Memorijalnog centra, navodeći da su pristup njima, uz ovlašćeno rukovodstvo, mogli imati i članovi Upravnog odbora, na vlastiti zahtev.
„To zahteva odgovore. To što imamo otvorenog i brutalnog neprijatelja u policijskim i pravosudnim strukturama koje su ili učestvovale u genocidu ili ga i danas institucionalno negiraju nije nikakva novost. S tim živimo godinama. Ali činjenica da upravni organ Memorijalnog centra nije tu da zaštiti zaposlene, saradnike i instituciju, nego da vodi vlastitu politiku – koja sad za rezultat ima rasprostranjeno policijsko maltretiranje Bošnjaka u Srebrenici – pokazuje da nismo samo prepušteni sami sebi“, naveo je Suljagić.
Posle objave o pozivima na saslušanje, potpredsednik Republike Srpske Ćamil Duraković zatražio je više informacija o tome „ko je doneo odluku da se protiv tih ljudi pokrene ovakva istraga i s kojim ciljem“, prenosi Radio Slobodna Evropa.
„Ko je procenio da je opravdano da se desetine ljudi istovremeno izlažu policijskom ispitivanju zbog njihovog angažmana u javnoj instituciji Bosne i Hercegovine (BiH)? Među pozvanima nisu kriminalci niti pretnja bilo kome. To su ljudi koji su organizovali komemoracije, radili sa preživelim žrtvama, istraživali činjenice o genocidu, vodili projekte, pomagali povratnicima i gradili institucije“, naveo je Duraković.
Zamenica ministra za ljudska prava i izbeglice u Savetu ministara BiH Duška Jurišić ocenila je da su pozivi na saslušanje bez jasnog i zvaničnog objašnjenja „ozbiljan institucionalni propust“.
„Kada je reč o instituciji koja neguje sećanje na genocid u Srebrenici i deluje u jednoj od najosetljivijih sredina u BiH, vlasti su morale biti svesne da će takav potez izazvati ogromnu zabrinutost i uznemirenost. Upravo zbog toga je postojala obaveza da se odmah, jasno i precizno saopšti pravni osnov postupanja, status pozvanih osoba i razlozi zbog kojih se sprovode saslušanja“, navela je Jurišić.
Udruženja žrtava genocida zatražila su od domaćih i međunarodnih institucija da hitno ispitaju zakonitost, opravdanost i proporcionalnost postupanja prema najmanje 26 sadašnjih i bivših saradnika Memorijalnog centra Srebrenica.
Zahtev su Visokom sudskom i tužilačkom veću BiH, predsednici i glavnom tužiocu Međunarodnog rezidualnog mehanizma u Hagu, i visokom predstavniku u BiH uputili Udruženje žrtava i svedoka genocida i udruženja Žene Podrinja, Majke Srebrenice i Žene Srebrenice.
Rukovodstvo Memorijalnog centra Srebrenica je ranije više puta upozorilo na političke i institucionalne pritiske iz Republike Srpske zbog rada te ustanove, posebno zbog njenih aktivnosti na dokumentiranju genocida i negiranja genocida.
Vlasti Republike Srpske, uključujući najviše zvaničnike tog entiteta BiH, godinama negiraju genocid u Srebrenici i odbacuju presude međunarodnih i domaćih sudova o tom zločinu iz jula 1995. godine, kada su srpske snage ubile više od 8.000 Bošnjaka.
