Premijer Albanije Edi Rama najavio je zaokret u načinu upravljanja državom koji podrazumeva uključivanje građana u proces donošenja odluka, ali kritičari postavljaju pitanje da li je reč o stvarnoj promeni ili samo o novoj strategiji političke komunikacije, piše danas Radio Slobodna Evropa (RSE).
Posle dvomesečnih demonstracija protiv turističkog projekta u Zvernecu kod Valone, koji uključuje i investiciju zeta predsednika SAD Džareda Kušnera, Rama je najavio dokument „Besa“, koji je predstavio kao najveći zaokret u načinu upravljanja zemljom otkako je 2013. došao na vlast.
Dokument „Besa“, koji još nije objavljen, predviđa nove mehanizme za konsultovanje građana, za merenje poverenja u institucije i za transparentniji pristup donošenju odluka, i zapravo predstavlja odgovor na protestni pokret poznat kao „Flamingo revolucija“.
Uz „Besu“, Rama je predstavio i drugi dokument koji definiše način na koji njegova Socijalistička partija treba da podrži taj novi pristup.
Rama je rekao da je inicijativa nastala nakon što je „Flamingo revolucija“ primorala vladu da se suoči s problemom koji ranije nije priznavala: jazom između načina na koji vlada i načina na koji građani doživljavaju tu vlast.
„Flamingo revolucija“ je dobila ime po pticama koje žive u zaštićenom močvarnom području, gde je planirana izgradnja luksuznog turističkog kompleksa.
Kontrast u odnosu na Ramin stav od pre dva meseca je očigledan. Kada su krajem maja izbili protesti zbog turističkog projekta u Zvernecu, Rama je insistirao da vlada ima činjenice na svojoj strani i da se nezadovoljstvo podstiče „manipulacijom i dezinformacijama“.
Protesti su u međuvremenu prerasli okvire protivljenja projektu u Zvernecu i pretvorili se u širu raspravu o transparentnosti, načinu donošenja odluka i odnosu između građana i institucija.
Danas Rama isti pokret opisuje kao „ogledalo bulevara flamingosa“, za koje navodi da je vladi pokazalo da ekonomski razvoj nije dovoljan ako se građani ne osećaju delom tog procesa.
Rama navodi da je „ogledalo bulevara flamingosa“ otvorilo dva ključna pitanja: kuda Albanija ide sadašnjim tempom razvoja i gde je građanin na tom putu.
Odgovor na prvo pitanje ostaje integracija u Evropsku uniju, a na drugo je odgovor „Besa“ – model koji nastoji da postavi građanina u središte odlučivanja, ne samo kao korisnika javnih politika nego i kao učesnika u njihovom kreiranju, dodao je Rama.
Na osnovu onoga što je Rama predstavio ministrima i poslanicima njegove Socijalističke partije, „Besa“ nije zamišljena kao klasična reforma administracije, već kao nov način donošenja odluka.
Osnovna ideja je da se institucije ne oslanjaju isključivo na zakon, statistiku ili procedure, nego i na način na koji građani doživljavaju njihove odluke.
Prema rečima Rame, javna politika ne može da se smatra uspešnom samo zato što na papiru postiže rezultate, ako se građani pritom osećaju kao neinformisani, zanemareni, ili isključeni iz procesa odlučivanja.
Da bi se to ostvarilo, dokument predviđa osnivanje posebne jedinice pri kabinetu premijera, koja će koordinirati sprovođenje novog modela u svim institucijama.
Ta jedinica neće zameniti ministarstva, nego će pratiti da li se odluke donose prema novim standardima i da li administracija uspeva da smanji jaz između vlade i građana.
Model se zasniva na sedam glavnih principa, među kojima su slušanje građana, donošenje odluka zasnovanih na dokazima, transparentnost u objašnjavanju politika, unapređenje kvaliteta usluga, merenje rezultata, učenje iz grešaka i predviđanje kriza.
U praksi bi to značilo uvođenje niza novih mehanizama, među kojima je i formiranje Nacionalnog barometra poverenja, koji bi nezavisno merio percepciju građana o institucijama.
Jedan od predviđenih mehanizama je i Laboratorija javnih politika, u kojoj bi reforme prvo bile testirane u manjem obimu, pre nego što bi bile primenjene na državnom nivou.
Još jedan element je javna platforma „Flamingo ogledalo“, na kojoj vlada, kako obećava Rama, neće objavljivati samo konačne odluke, nego i dokumente, javne rasprave, rokove, dokaze i argumente na kojima se zasniva svaki proces.
Prema rečima Rame, cilj je da transparentnost ne bude ograničena samo na krajnji rezultat, nego da obuhvati ceo put koji vodi do njega.
Rama je kazao i da sam naziv „Besa“ nije odabran slučajno.
„Ljudi u ovoj zemlji više ne bi trebalo da doživljavaju naše odluke kao iznevereno poverenje. Ne smeju se više osećati kao da ih niko ne sluša, da nisu informisani i da su zanemareni“, rekao je Rama.
Međutim, upravo je naziv „Besa“ proširio raspravu izvan okvira javne uprave, jer je „besa“ za Albance mnogo više od političkog slogana ili vladinog programa – ona predstavlja datu reč, poverenje i moralnu odgovornost.
Zbog toga je dokument već u trenutku predstavljanja otvorio raspravu o tome može li se pojam sa tolikom istorijskom i kulturnom težinom koristiti kao politički brend jednog vladinog mandata.
Učesnici protesta ispred zgrade vlade kritikovali su Ramin plan, noseći transparente s natpisima: „Koliko puta ćeš nas još izneveriti?“ i „Može li o besi govoriti onaj koji je izneverio poverenje?“
Analitičar Mentor Kikia navodi da dokument „Besa“ pre svega predstavlja pokušaj promene narativa, a ne samog načina upravljanja.
„Rama želi da predstavi sredinu četvrtog mandata kao novi početak, kao trenutak u kojem je odlučio da sasluša građane, koji su nezadovoljni onim što je do sada urađeno i traže više“, rekao je Kikia za Radio Slobodna Evropa.
Kikia dodaje da politička istorija pokazuje da komunikacione strategije mogu da proizvedu politički efekat i bez dubokih promena u funkcionisanju institucija.
Analitičar Jlli Pata (Yili) pak ocenjuje da sama činjenica da Rama javno priznaje potrebu za većim dijalogom pokazuje da su protesti, koji i dalje traju, doveli do političkog preispitivanja.
„Mislim da Rama želi da pokrene politički proces prema onima koji su ili birači Socijalističke partije ili deo neopredeljenog biračkog tela“, rekao je Pata za Radio Slobodna Evropa.
Pata ukazuje da je ključno pitanje da li će Rama promeniti način donošenja odluka o osetljivim pitanjima poput prostornog razvoja, javnih ugovora ili projekata od velikog javnog interesa.
Ako „Besa“ zaista treba da promeni način donošenja javnih odluka, njen prvi ispit mogao bi da bude upravo Zvernec – mesto gde su počeli protesti koji su naveli vladu da preispita odnos prema građanima.
Prema planu koji je Rama predstavio, turistički projekat u području Vjose–Narte proći će novi postupak razmatranja pre donošenja konačne odluke.
Pokušaj odgovora na građansko nezadovoljstvo kroz novi proces dijaloga nije bez presedana. Jedan od najpoznatijih primera je „Velika nacionalna debata“, inicijativa koju je francuski predsednik Emanuel Makron pokrenuo 2019. posle masovnih protesta pokreta Žuti prsluci.
Suočene s dubokom krizom poverenja u institucije, francuske vlasti su organizovale hiljade javnih sastanaka širom zemlje, pozivajući građane da iznesu stavove o pitanjima poput poreza, javnih usluga, ekološke tranzicije i funkcionisanja demokratije.
Proces je trajao nekoliko meseci, a potom je usledio paket reformi za koje je Makron rekao da su rezultat tih konsultacija.
Ramina „Besa“, s druge strane, predstavlja se kao trajni model upravljanja koji bi trebalo da obeleži njegov četvrti premijerski mandat.
