Da li bi Milutin i Dragutin završili u proizvodnji, održavanju, kontroli opreme ili administraciji? Ako se pitaju naši pratioci, najmanje su šanse da bi stvarno morali nešto da rade.

Najviše predloga bilo je da roboti budu raspoređeni u neku kancelariju, po mogućnosti na rukovodeće mesto, gde bi mogli da primaju platu, čekaju pauzu i radno vreme provode u kafiću.

„Administracija, što da se muče?“, glasio je jedan od odgovora, dok su drugi predlagali da Milutin i Dragutin odmah budu postavljeni za direktore, jer im, kako navode, za to „neko posebno znanje i ne treba“.

Pojedini građani smatraju da bi robotima put do Kolubare bio lakši preko firme „Pro Tent“, uz rodbinsku ili partijsku vezu. Bilo je i predloga da budu raspoređeni „pravo u finansije“ ili „odmah na neku funkciju“.

Drugi deo publike ipak bi ih poslao tamo gde se zaista radi – u proizvodnju, pomoćnu mehanizaciju, na povratni bubanj, oko transportnih traka, u održavanje ili da čiste puteve koje prljaju kamioni tokom prevoza uglja. Neki su za njih imali samo jedno radno sredstvo – lopatu.

Među odgovorima su se našli i poslovi donošenja vode za akvamate, čišćenja oko traka, obavljanja kućnih majstorija, pa čak i zamena za pojedine zaposlene koje su građani pomenuli po nadimku.

Iza šale, međutim, ostala je mnogo ozbiljnija poruka.

Komentari pokazuju veliko nepoverenje građana prema načinu zapošljavanja i raspoređivanja radnika u Kolubari. U njima se ponavljaju tvrdnje o partijskim i rodbinskim vezama, kupljenim diplomama, prevelikoj administraciji, privilegovanim rukovodiocima i ljudima koji primaju platu, a da zaposleni u proizvodnji, kako navode pratioci, na svojim leđima nose najveći deo posla.

Ovo nisu podaci dobijeni iz zvaničnih dokumenata niti potvrđene činjenice, već utisci, kritike i iskustva koja su građani izneli u komentarima. Ali kada se isti odgovori ponove toliko puta, teško ih je odbaciti kao običnu šalu.

Milutin i Dragutin tako još nisu ni stigli u Kolubaru, a građani su im već pronašli radna mesta. Najviše kvalifikacija, izgleda, imaju za ono što javnost smatra najčešćim poslom u preduzeću – da budu zaposleni, ali da se ne zna tačno šta rade.