Predstavnici Saveta MZ Medoševac kažu da deo stanovništva duže od dve decenije živi neposredno uz ivicu površinskog kopa, u uslovima koje opisuju kao sve teže i nebezbednije.
Posle višegodišnjih pregovora, 2022. godine potpisan je sporazum kojim je, prema njihovim navodima, predviđeno preseljenje preostalih domaćinstava. Proces je trebalo da počne 2023. i bude završen do 2027. godine. Međutim, u julu 2026. godine, tvrde predstavnici Mesne zajednice, nijedno domaćinstvo obuhvaćeno tim sporazumom nije konačno popisano niti pripremljeno za preseljenje.
– Kada su ljudi pročitali da je Vlada dala „zeleno svetlo“, pomislili su da je konačno proglašen javni interes za celo selo. Zvali su nas i pitali kada počinje preseljenje. Morali smo da im objašnjavamo da se odluka odnosi na pojedine parcele i da još nemamo zvanične informacije o nastavku preseljenja preostalih domaćinstava – navode predstavnici Saveta MZ Medoševac.
Četiri sastanka umesto četiri godišnje
Nakon potpisivanja sporazuma formiran je Odbor za preseljenje Medoševca, u kojem se nalaze predstavnici Gradske opštine Lazarevac, Mesne zajednice i „Kolubare“.
Prema dokumentaciji koju su predstavnici Saveta pokazali redakciji, Odbor bi trebalo da se sastaje svaka tri meseca i prati sprovođenje sporazuma i uslove u kojima stanovništvo živi. Ipak, za gotovo četiri godine održana su samo četiri sastanka.
Poslednji sastanak održan je u martu 2026. godine, u proširenom sastavu, uz prisustvo rukovodilaca „Kolubare“. Predstavnici Mesne zajednice tada su ponovo zatražili da se obezbedi novac za preseljenje i da stanovnici na vreme dobiju pouzdane informacije.
Kako navode, odgovor koji dobijaju svodi se na to da sredstava nema.
Savet MZ Medoševac obraćao se Upravi EPS-a, Vladi Srbije, nadležnom ministarstvu i drugim institucijama, ali tvrdi da do danas nije dobio odgovor koji bi pokazao kada će sporazum početi da se primenjuje.
Petnaest stanova između kopa i nerešenih papira
Posebno težak problem predstavlja deo nekadašnje radničke kolonije na državnom zemljištu, u neposrednoj blizini taložnika i površinskog kopa.
U tom delu kolonije nalaze se četiri manje zgrade sa ukupno 15 stanova u kojima žive meštani Medoševca. Prema navodima predstavnika Mesne zajednice, vlasništvo je u potpunosti, odnosno 1/1, rešeno samo za tri stana, dok stanari preostalih 12 nemaju jasno rešen imovinskopravni status.
Svi stanari ovih zgrada, kako navode predstavnici Saveta MZ, pripadaju socijalno ugroženoj kategoriji. Reč je uglavnom o stanovima površine oko 46 kvadratnih metara, dok pojedini imaju približno 60 kvadrata. U njima žive porodice i ljudi koji su na ovoj lokaciji proveli decenije, ali i dalje ne znaju na koji način će njihov status biti rešen ukoliko preseljenje počne.
Savet MZ Medoševac traži da se svim porodicama obezbede odgovarajući stanovi, pravična naknada ili drugo trajno i dostojanstveno rešenje pre nego što rudarski radovi dodatno ugroze prostor u kojem žive.
Poručuju da ljudi ne smeju biti svedeni na broj parcele, kvadraturu stana ili podatak iz katastra. Iza svakog nerešenog papira nalazi se porodica koja godinama živi između kopa koji napreduje i preseljenja koje nikako da počne.
Zagađenje, nestašice vode i selo bez uslova za život
Poseban i neposredan izvor zagađenja predstavljaju samoupale uglja uz sam obod sela. Prema navodima predstavnika Saveta MZ Medoševac, ovaj problem traje već dve godine, postojeća žarišta nisu trajno sanirana, a pojavljuju se i nove lokacije na kojima ugalj gori ispod površine zemlje.
Meštani upozoravaju da su zbog toga izloženi dimu i zagađenju, bez jasne informacije nadležnih kada će problem biti trajno rešen.
Izgled vode nakon restrikcije
Predstavnici Saveta tvrde da su nestašice vode gotovo svakodnevne. Lokalni vodovod, kako objašnjavaju, nema dovoljno kapaciteta, a kada se iz njega pune cisterne za potrebe kopa, deo domaćinstava ostaje bez vode.
Meštani se žale i na buku, prašinu i posledice odvodnjavanja terena. Južni izlaz iz sela zatvoren je pre dve godine zbog širenja rudarskih radova, pa je nekadašnja saobraćajnica pretvorena u slepi put.
Prema podacima Saveta, u Medoševcu su na poslednjem popisu evidentirana 523 stanovnika, dok procenjuju da u selu stalno živi oko 300 ljudi u oko 180 domaćinstava.
Područna škola danas ima samo četiri učenika. U selu nema organizovanih sadržaja za decu, udruženja niti prostora u kojem bi se odvijao društveni život. Jedino mesto okupljanja većeg broja stanovnika ostala je lokalna prodavnica.
– Sve je privremeno jer nam godinama govore da ćemo se preseliti. Zbog toga se ništa ne uređuje i ništa ne planira, a preseljenje istovremeno ne počinje – objašnjavaju predstavnici Saveta.
„Kao da selo više ne postoji“
Planovi za izmeštanje Medoševca postoje godinama. Meštani navode da je još 2008. bilo predviđeno da preseljenje bude završeno do 2015. godine. Novi sporazum potpisan je 2022, ali ni posle četiri godine nema vidljivog napretka.
Stanovnici se, kako kažu, nalaze između kopa koji napreduje i institucija koje njihove zahteve odlažu pozivajući se upravo na buduće preseljenje.
Zbog toga očekuju jasan odgovor EPS-a, „Kolubare“, Vlade Srbije i Gradske opštine Lazarevac: na koje parcele se odnosi najnovija odluka o javnom interesu, koliko će domaćinstava biti obuhvaćeno, kada počinje konačni popis, kada će biti sanirana žarišta samoupale uglja i da li će sporazum iz 2022. godine biti sproveden do kraja 2027. godine.
Za institucije rok može biti samo datum u dokumentu. Za stanovnike Medoševca svaki izgubljeni mesec znači još jedan mesec života na obodu kopa u selu koje postoji na mapi, ali čiji stanovnici godinama pokušavaju da dokažu da još postoje.
