Advokat Miloš Janković, punomoćnik pisca Vladimira Arsenijevića, saopštio je danas da je policija identifikovala dvojicu učesnika fizičkog napada na Arsenijevića, koji su priznali izvršenje dela, ali da je dežurni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu ocenio da nema elemenata krivičnog dela, zbog čega neće biti pokrenut krivični postupak, već podnete prekršajne prijave.
Arsenijević, koji je i programski direktor festivala Krokodil, saopštio je da je napadnut u subotu, 12. jula, ispod Brankovog mosta u Beogradu, uoči skupa koji su nevladine organizacije trebalo da organizuju povodom obeležavanje 31. godišnjice genocida u Srebrenici.
Njegov advokat u saopštenju, koje je prenelo udruženje Krokodil na svom sajtu, navodi da je informacije o nepokretanju krivičnog postupka dobio iz Policijske stanice Stari grad, kao i da ukoliko je takva odluka zaista doneta, ona predstavlja „zabrinjavajuću poruku za javnost“.
„Posebno imajući u vidu sve okolnosti pod kojima je izvršen napad – da je Vladimira Arsenijevića uoči najavljenog komemorativnog skupa povodom 31. godišnjice genocida u Srebrenici fizički napala organizovana grupa od oko 20 lica, da mu je tom prilikom oduzet mobilni telefon, a naročito da se sve dogodilo u kontekstu višegodišnje kampanje targetiranja i ugrožavanja sigurnosti kojima su bili izloženi on lično i Udruženje Krokodil, a što je državnim organima dobro poznato“, naveo je Janković.
Prema informacijama koje su mu saopštene, kako je naveo, policija će podneti prekršajne prijave zbog prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru protiv samo dvojice učesnika, dodajući da se time „potpuno zanemaruje činjenica da je napad izvršen u okviru organizovane grupe od oko 20 lica“.
„Takav pristup ne samo da isključuje primenu strožeg stava 3. člana 9 Zakona o javnom redu i miru, kojim je za izvršenje prekršaja u grupi, umesto kazne od simboličnih 20.000 dinara, propisana kazna zatvora, već se ignoriše i institut saizvršilaštva iz člana 23 Zakona o prekršajima, prema kojem odgovornost snose sva lica koja zajedničkim delovanjem učestvuju u izvršenju prekršaja“, naveo je advokat.
Ocenio je da još više zabrinjava činjenica da se odustajanjem od krivičnog postupka odustaje i od mogućnosti da se utvrdi da li iza napada postoje podstrekači, organizatori ili širi obrazac koordinisanog nasilja.
„Time država ne samo da propušta da zaštiti konkretnu žrtvu, već i da odgovori na pitanje koje je od interesa za celo društvo – ko organizuje i podstiče grupe koje poslednjih meseci vrše nasilje nad građanima zbog njihovih političkih stavova ili javnog delovanja“, tvrdi Janković.
Prema njegovim rečima, zabrinjava utisak da državni organi takve slučajeve nastoje da svedu na izolovane incidente ili prekršaje pojedinaca, umesto da ispitaju njihovu stvarnu prirodu i sve okolnosti pod kojima su izvršeni, pa takav pristup „neminovno ostavlja utisak institucionalne tolerancije prema politički motivisanom nasilju“.
„Država koja ne štiti slobodu mišljenja i fizički integritet svojih građana otvara prostor da nasilje postane prihvatljiv način obračuna sa neistomišljenicima. To nije problem samo jednog književnika. To je problem vladavine prava i sigurnosti svih građana“, kazao je advokat.
Janković je naveo da od nadležnih organa očekuju da preispitaju odluku o izostanku krivičnog gonjenja, da utvrde odgovornost svih učesnika napada, da ispitaju postojanje podstrekača i organizatora.
„Nedopustivo je da se u sprovedenom postupku ne utvrdi odgovornost svih lica koja su učestvovala u grupnom nasilju, uz izostanak svih zakonom predviđenih mera zaštite oštećenog, uključujući zaštitnu meru zabrane pristupa. Srbija ne sme postati društvo u kojem privilegovane grupe određuju granice slobode govora, a institucije njihovo postupanje tolerišu uz potpunu nekažnjivost. Vladavina prava postoji samo onda kada zakon jednako važi za sve – bez obzira na političke stavove žrtve ili identitet učinilaca“, dodao je Janković.
