Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je danas da serija važnih diplomatskih aktivnosti u poslednjem periodu ukazuje na jačanje međunarodne pozicije Srbije i da dolazak Antonija Košte predstavlja jasan signal podrške evropskom putu zemlje.
„Već sama poseta šalje tu vrstu poruke, a znajući stavove i način delovanja predsednika Evropskog saveta, nesumnjivo je da on lično dobro prepoznaje značaj i ulogu Republike Srbije na Balkanu i na čitavom evropskom kontinentu“, rekao je Starović za RTS.
Na pitanje da li odnosi sa Rusijom i dalje predstavljaju prepreku na evropskom putu Srbije, Starović je rekao da država postepeno povećava stepen usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali da potpuno usaglašavanje u ovom trenutku nije moguće.
„Pre godinu i po dana ta stopa usaglašenosti je bila oko 51 odsto, sada je negde oko 65 procenata. Mi se pridržavamo onoga što predstavlja našu obavezu, ali ukoliko neke države članice očekuju da sada ta stopa usaglašenosti bude sto odsto, to je apsolutno nemoguće“, istakao je Starović.
On je demantovao navode o mogućem uvođenju viza državljanima Ruske Federacije.
„To apsolutno nije tačno. Nije na našem dnevnom redu“, rekao je.
Starović je takođe rekao da je Srbija spremna da u potpunosti primeni preporuke Venecijanske komisije Saveta Evrope u oblasti pravosuđa nakon plenarnog zasedanja Komisije zakazanog za 12. jun.
„Naša je čvrsta namera, smatramo to svojom obavezom koju smo na sebe prihvatili, da sve te njihove preporuke u potpunosti primenimo“, rekao je.
Govoreći o mogućem otvaranju Klastera 3, ministar je istakao da Srbija već godinama ispunjava tehničke uslove, ali da je za taj korak neophodan politički konsenzus svih država članica EU.
„Niko ne može da porekne činjenicu da smo mi odavno ispunili, pre punih pet godina, tehničke uslove za otvaranje Klastera 3, ali da nam je izmicao politički konsenzus među svih 27 država članica“, naveo je Starović.
Dodao je da je Srbija u prethodnim mesecima uložila veliki napor u sprovođenje reformi i usvajanje zakonskih rešenja važnih za evropske integracije, zbog čega gaji „oprezni optimizam“ kada je reč o daljem napretku.
