Treći maj, Svetski dan slobode medija, u Srbiji se više ne obeležava kao praznik profesije, već kao podsetnik koliko je teško raditi novinarski posao u zemlji u kojoj su pritisci, targetiranje, ekonomsko iscrpljivanje i ćutanje institucija postali svakodnevica.
U Srbiji postoji više od 2.300 registrovanih medija, ali se procenjuje da je samo oko 300 zaista nezavisno. Među njima je i naš lokalni medij.
I baš zato je važno reći: sloboda medija ne brani se samo u velikim redakcijama i televizijskim studijima. Ona se svakodnevno brani u lokalnim sredinama, tamo gde svi svakoga znaju, gde je svako pitanje lično, a svaki tekst može da izazove pritisak, uvredu, pretnju ili tužbu.
Naš medij se suočava sa onim što nezavisni lokalni mediji u Srbiji dobro poznaju: ignorisanjem institucija, uskraćivanjem informacija, selektivnim obaveštavanjem javnosti, targetiranjem, pokušajima diskreditacije i pritiscima da se profesionalni rad predstavi kao lični obračun.
Dve SLAPP tužbe protiv lokalnog medija nisu samo pravni postupci. One su poruka da treba da se uplašimo, iscrpimo i potrošimo vreme, novac i energiju na sudnice umesto na javni interes. To nije zaštita ugleda. To je pokušaj zastrašivanja.
Srbija je na Svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica za 2026. godinu pala na 104. mesto od 180 zemalja. Ali taj pad nije samo međunarodna statistika. To je ono što živimo svakog dana: neodgovoreni mejlovi, ćutanje institucija, izbegavanje odgovora, pritisci, uvrede i pokušaji da se nezavisni medij predstavi kao neprijatelj.
Ako lokalni medij nestane, građani ne ostaju bez još jednog portala. Ostaju bez jednog od retkih mesta na kojem neko sme da pita u njihovo ime.
Ko će pitati za lokalni budžet, javne nabavke, sednice, imenovanja, konkurse, probleme u školama, domu zdravlja, komunalnim službama i javnim preduzećima?
Ko će objaviti ono što vlast ne želi da se čuje?
Naš medij nije nastao da bi se dopao vlasti. Nije nastao da bi ćutao. Nije nastao da bi prepisivao saopštenja i glumio informisanje.
Nastao je zato što građani imaju pravo da znaju šta se radi u njihovo ime i njihovim novcem.
Zato ovog 3. maja ne tražimo aplauz. Tražimo pravo da radimo. Tražimo da institucije odgovaraju. Tražimo da se napadi na novinare i SLAPP tužbe prepoznaju kao ono što jesu: pokušaj gušenja slobodne reči.
Jer sloboda medija počinje onda kada lokalni novinar postavi pitanje.
I opstaje samo dok postoje oni koji ne pristaju da ćute.
