Građani Srbije koji žive ili se na dan izbora zateknu u inostranstvu mogu da glasaju u najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu pod uslovom da se na vreme registruju za glasanje van zemlje.
„Zahtev za glasanje u inostranstvu mora da se podnese najkasnije pet dana pre zaključenja biračkog spiska. Ako se ima u vidu da se birački spisak zaključuje 15 dana pre dana izbora onda je 20-ak dana pre izbornog dana poslednji rok za prijavu za glasanje u inostranstvu“, rekao je za Betu Pavle Dimitrijević iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta).
Dimitrijević je istakao da svi ljudi koji imaju srpsko državljanstvo imaju pravo da glasaju, dakle i oni koji u inostranstvu borave privremeno, turistički ili iz drugih razloga.
„Naravno da je moguće da ako je neko otišao na letovanje u tom periodu, ako se prijavi na vreme za glasanje u inostranstvu, poštujući zakonske rokove, onda može da glasa“, rekao je.
Kada je reč o državljanima Srbije koji žive u inostranstvu, diplomatsko-konzularna predstavništva Srbije dužna su da ih obaveste o rokovima i proceduri za glasanje dan nakon raspisivanja izbora, što čine najčešće putem svojih veb stranica.
Građani zahtev za glasanje mogu podneti direktno ambasadi Srbije u inostranstvu ili opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu poslednjeg prebivališta u Srbiji, a nadležni organi su dužni da ga u najhitnijem roku obrade i donesu rešenje o promeni u biračkom spisku.
„Ta procedura nekada traje nekoliko dana, nekada dan, nekada duže. Naša je preporuka svim biračima da prate kada će biti raspisani izbori i da odmah po raspisivanju pišu ambasadama i odmah podnesu zahtev upravo da ne bi čekali poslednji rok, jer se ne zna u kom roku će im biti dozvoljeno da glasaju u inostranstvu“, rekao je Dimitrijević.
Dimitrijević ističe da se na otvaranje biračkih mesta u inostranstvu primenjuju ista pravila kao i u Srbiji: za otvaranje biračkog mesta potrebno je da se prijavi najmanje 100 birača.
„Što veći broj prijavljenih za glasanje, to je veća verovatnoća da će i sama diplomatsko-konzularna predstavništva otvoriti veći broj biračkih mesta“, naglasio je on.
Dimitrijević je dodao da udaljenost mesta boravka od mesta glasanja i prethodna negativna iskustva sa organizacijom glasanja u inostranstvu mogu uticati na izlaznost, ali da je zadatak dijaspore da se na sopstvenu inicijativu informiše i prijavi što veći broj birača kako bi izvršila pritisak na diplomatsko-konzularno predstavništva da bolje organizuju glasanje.
Prema njegovim rečima, iskustvo Crte pokazuje da se uoči svakih izbora sve veći broj udruženja srpskih građana u inostranstvu javlja sa različitim pitanjima, što pokazuje rastuću zainteresovanost dijaspore za izlazak na izbore.
Dimitrijević ističe da je preporuka Crte da pre svega Ministarstvo spoljnih poslova učini više napora u obaveštavanju građana, i o proceduri i rokovima, i da eventualno uspostavi neku vrstu kol centra za sva pitanja i odgovore u vezi sa glasanjem u inostranstvu.
„Međutim, imajući u vidu kakva je realna situacija, mislim da se ne treba pouzdati da će informisanje birača u inostranstvu biti na nekom višem nivou pred naredne izbore, pa udruženja naših ljudi koji žive u inostranstvu i ljudi pojedinačno moraju na sopstvenu inicijativu da budu maksimalno informisani šta se dešava u zemlji.Takva je objektivna situacija“, dodao je Dimitrijević.
