Stranka Srbija centar (SRCE) ocenila je danas da vlast uredbama koje donosi u tišini i bez javnosti, isključuje zakone i sprovodi planove utvrđene strategijama, dok javnost o tome ne zna ništa.
Najnovijim izmenama uredbi kojima se uređuje izrada dokumenata javnih politika, Vlada Srbije nije samo promenila proceduru već je zadirala u samu strukturu sistema planiranja utvrđenog Zakonom o planskom sistemu.
„Ovaj zakon nije ograničen samo na strategije. On predstavlja tačku povezivanja celokupnog sistema razvojnog planiranja. Član 5 Zakona o planskom sistemu Republike Srbije jasno definiše da taj sistem obuhvata ne samo dokumente javnih politika, već i prostorne i urbanističke planove čime se uspostavlja jedinstvena celina u kojoj su svi planski dokumenti međusobno povezani i zavisni“, objašnjava stranka SRCE.
Procedure su objasnili primerom koji se dešava na Rogozni, gde se sprovode istražni radovi, bušenja i ispitivanja terena iako nadležni tvrde da „rudnik nije u planu“.
„I u pravu su, jer rudnik i istražna polja zaista nisu ni u Prostornom planu Novog Pazara, ni u hijerarhijski nižoj planskoj dokumentaciji, ima ga samo u Nacrtu Prostornog plana Republike Srbije od 2021. do 2035. godine, koji nije usvojila Narodna skupštine, a Vlada ga, kršeći zakone veoma predano sprovodi“, navedeno je u saopštenju.
Zato se postavlja pitanje i potencijalne krivične odgovornosti oko osnova za „odobravanje prava na geološka istraživanja“ jer ne postoji urbanističko-planski osnov za ovakav akt, a što je već viđeno u situaciji Studene nadomak Niša.
„Prostorni planovi, urbanistički planovi i konkretni projekti ne nastaju sami od sebe. Oni moraju da prate strategije i dokumente u kojima država unapred odlučuje šta joj je važno i gde želi da se razvija. Kada se neka strategija usvoji, ona praktično postaje pravilo koje svi kasniji planovi moraju da slede počev od velikih prostornih planova do konkretnih dozvola za gradnju ili istraživanja. Zato nije tačno da je prostorno planiranje ‘zaštićeno’ samo zato što postoji poseban Zakon. Naprotiv, Zakon o planskom sistemu povezuje sve to u jednu celinu, što znači da ono što se odluči u strategiji kasnije se samo nacrta na karti i sprovede na terenu“, navelo je SRCE.
Dodali su da se rudarstvo kao grana prvo pojavljuje u strategijama i dokumentima u kojima se određuje da li je rudarstvo ili eksploatacija određenih resursa „prioritet države“.
Kada to jednom postave kao cilj, sve dalje samo uklapaju počev od planova, dozvola sve do projekata.
Problem je što se donošenjem ove dve uredbe, takvi dokumenti mogu donositi bez javnosti, bez analize i bez kontrole, kao na primer Strategija upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima do 2040. godine sa projekcijom do 2050.godine ili Dugoročan program osnovnih geoloških istraživanja (donosi se za period od 10 godina).
I do sada ih je donosila Vlada, ali uz prethodne, javne rasprave i obavezno mišljenje Republičkog sekretarijata za javne politike koji je bio „filter“ kroz koji bi trebalo da prođu sve strategije pre nego što postanu osnova za planiranje.
Donošenjem ovih uredbi kroz novi član 30a, predviđa se da se, za dokumente koji se donose zbog obaveza prema Evropskoj uniji i drugim međunarodnim organizacijama, ne sprovode konsultacije i što daje mogućnost da pozivanje na Evropsku uniju bude izgovor za mnogo tajnih odluka.
„Nakon ovog postupka donošenja uredbi po paroli ‘može nam se’, imaćemo paradoks u vidu učešća građana u javnim raspravama o planovima, ali o suštinskoj odluci da li će se negde kopati nećemo imati priliku da se izjasnimo, jer prosto nećemo znati, a oni će donetim strategijama biti ‘pokriveni'“ upozorio je Odbor stranke Srbija centar za urbanizam, građevinarstvo i saobraćaj.
