Sedam uhapšenih zbog krađe kablova u Kolubari, ali pitanje koje ostaje je veće: ko će odgovarati za godine urušavanja EPS-a?

Upravo zato komentari ispod vesti o hapšenjima nisu bili samo moralna osuda osumnjičenih, već i izraz dubokog nepoverenja prema vrhu sistema. U njima se ne relativizuje krađa, već se postavlja pitanje zašto se država lako i brzo obračunava sa radnicima sa dna hijerarhije, dok se odgovornost za mnogo veće i pogubnije štete u EPS-u godinama razvlači ili ostaje bez jasnog pravosudnog epiloga. Taj osećaj nije nastao ni juče ni bez osnova: bivši direktor EPS-a Milorad Grčić uhapšen je u februaru 2025. zbog sumnje da je sa saradnicima oštetio EPS, ali je već u aprilu pušten iz pritvora, dok je kasnije objavljeno da optužnica još nije bila potvrđena i da je predmet preuzelo Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Ako javnost ovu krađu ne doživljava kao izuzetak, to je zato što je EPS već prošao kroz daleko skuplje i opasnije lomove. Energetski kolaps iz decembra 2021. nije bio posledica jedne sitne krađe, već lošeg kvaliteta uglja, blata i mokrog materijala koji je završio u sistemu, uz priznanja državnih zvaničnika da u EPS-u nije vođeno dovoljno računa o kvalitetu uglja i zalihama. Posledice su bile ogromne: EPS je 2022. završio sa neto gubitkom od 72,6 milijardi dinara, gotovo pet puta većim nego 2021. године. Zbog toga današnja vest o „više desetina miliona dinara“ štete zvuči ozbiljno, ali u očima javnosti ipak neuporedivo manje od već dokumentovanih sistemskih promašaja koji su državu koštali mnogo više. (Radio Slobodna Evropa)

U toj slici posebno mesto ima „Pro Tent“, firma koja je formalno odvojena od EPS-a, ali je suštinski godinama upućena na njega. Sama kompanija navodi da je osnovana 2003, a da su osnivačka prava 2005. preneta na Republiku Srbiju. Forbes Srbija je, pozivajući se na godišnje izveštaje, objavio da je „Pro Tent“ krajem 2022. imao 8.679 radnika, od kojih je najveći broj formalno zaposlen u toj firmi, a faktički radi u EPS-u. Drugi Forbesov pregled navodi da je kompanija 2024. imala 8.340 zaposlenih i da, osim obezbeđenja, obavlja i mašinsko i elektro održavanje, građevinske i druge pomoćne poslove za EPS. Drugim rečima, reč je o firmi bez koje sistem faktički funkcioniše teško, ali čiji radnici godinama ostaju u pravno i socijalno nepovoljnijem položaju od radnika direktno zaposlenih u EPS-u. (protent.rs)

To nezadovoljstvo nije novo. Još 2021. radnici i sindikalni izvori upozoravali su da zaposleni angažovani preko „Pro Tent“-a rade iste ili slične poslove kao radnici EPS-a, ali za niže zarade i bez istog stepena sigurnosti. Tada je objavljeno i da je EPS ranijih godina toj firmi plaćao milijarde dinara za različite usluge, uključujući „obezbeđenje radnika“ u proizvodnim procesima i pomoćne administrativne poslove. Ministarstvo rudarstva je tada saopštilo da su takve izdvojene firme još 2005. zamišljene da posluju tržišno, ali da se ta zamisao u praksi nije ostvarila. Istovremeno, EPS je 2021. saopštio da postoji mogućnost da 420 zaposlenih iz „Pro Tent“-a bude primljeno u stalni radni odnos u EPS-u. Međutim, i posle tog obećanja, tema statusa tih radnika ostala je otvorena i nastavila da se vraća kroz proteste i sindikalne zahteve. (N1 Info RS)

Da su radnici „Pro Tent“-a i dalje među najugroženijima u sistemu, potvrđuju i noviji događaji. U protestima radnika EPS-a i Kolubare tokom 2023. i 2025. jedan od glavnih zahteva bio je upravo prijem radnika „Pro Tent“-a na ugovore EPS-a i izjednačavanje zarada, uz tvrdnje da pojedini za isti posao primaju 30 do 50 odsto manje od kolega direktno zaposlenih u EPS-u. I sam EPS je krajem 2024. objavio da su na sastanku sa zaposlenima „Pro Tent“-a u Kostolcu među ključnim temama bili položaj radnika, zarade, beneficirani radni staž i zapošljavanje tih radnika u EPS-u. Kada firma i sindikati godinama govore o istim problemima, teško je ignorisati vezu između materijalne nesigurnosti, loše organizacije i urušavanja sistema. To, naravno, ne opravdava krađu, ali objašnjava zašto deo javnosti pita ne samo ko je krao, već i kakav je sistem napravljen da takve pojave postanu moguće i ponavljajuće.

Zato je najvažnije pitanje posle ovog hapšenja sledeće: da li će država i EPS ostati na nivou krivičnog gonjenja pojedinaca ili će otvoriti i pitanje komandne odgovornosti, modela angažovanja radnika, kontrole imovine, kvaliteta upravljanja i političkog uticaja na energetski sistem? Jer, ako se javnost u Lazarevcu danas ne zadovoljava vestima o hapšenju sedmorice ljudi, to nije zato što opravdava kriminal, već zato što je predugo gledala kako se mnogo veći problemi u Kolubari i EPS-u guraju pod tepih, relativizuju ili ostaju bez kraja.

U tom smislu, ova vest može biti početak ozbiljnog raspleta — ali samo ako ne posluži kao zgodan dokaz da je sistem navodno proradio baš onda kada je opet posegnuo za najslabijima. U suprotnom, ostaće još jedna epizoda u kojoj će se sitniji izvršioci brzo naći pred licem pravde, dok će mnogo skuplje greške, mnogo veće štete i mnogo moćniji akteri ponovo ostati u zoni političke i institucionalne magle.