Istraga „zvučnog topa“: Realna potreba ili politički marketing?

Nakon što su tokom protesta 15. marta u Beogradu prekinuti “15 minuta tišine”, pojavile su se tvrdnje da je korišćen tzv. “zvučni top” kako bi se ometali demonstranti. Premijer Srbije, Miloš Vučević, najavio je da će uputiti zvaničan poziv američkom Federalnom istražnom birou (FBI) i ruskoj Federalnoj službi bezbednosti (FSB) da sprovedu nezavisnu istragu o navodnoj upotrebi ovog uređaja.

Ovakav potez vlasti izazvao je brojne reakcije u stručnoj i političkoj javnosti. Dok Vučević tvrdi da bi prisustvo ovih prestižnih stranih agencija omogućilo objektivnu istragu, kritičari smatraju da je reč o marketinškom manevru vlasti u cilju skretanja pažnje sa unutrašnjih problema i prebacivanja odgovornosti na inostrane faktore.

Stručnjaci: Poziv FBI i FSB besmislen i politički neozbiljan

Bivši direktor Vojno-obaveštajne agencije, Momir Stojanović, kritički je ocenio ovu inicijativu, nazivajući je “notornom glupošću” koja dodatno diskredituje srpske institucije. Prema njegovim rečima, apsurdno je očekivati da strane službe istražuju događaje na teritoriji Srbije, dok istovremeno domaće institucije gube kredibilitet.

„Nezamislivo je da bilo koja druga država pozove srpske obaveštajne službe da istražuju događaje na njenoj teritoriji. Ovo je još jedan pokazatelj koliko se vlast igra sa ozbiljnim pitanjima. Ukoliko država sumnja u rad svojih bezbednosnih službi, onda je pravo pitanje – ko uopšte upravlja ovom zemljom?“, izjavio je Stojanović.

On je izrazio sumnju da će se FBI i FSB odazvati ovom pozivu, ukoliko on uopšte bude poslat, ocenjujući ga kao još jedan marketinški trik vlasti. Takođe je postavio pitanje poverenja predsednika i premijera u domaće institucije kada pozivaju strane službe da istraže ovakve slučajeve, što, prema njegovim rečima, ukazuje na neozbiljnu i neodgovornu politiku.

Pravne i suverenističke prepreke: Da li FBI i FSB mogu delovati u Srbiji?

Iako u teoriji međunarodna saradnja na istragama postoji, FBI i FSB su agencije koje primarno deluju unutar svojih država i uključuju se u međunarodne istrage samo kada postoji direktan interes njihove zemlje. Angažovanje FBI-ja u stranoj zemlji zahteva jasan bilateralni sporazum ili odobrenje američkog Ministarstva pravde, dok FSB, kao institucija pod direktnim nadzorom ruskih vlasti, deluje prema interesima Kremlja.

Prema međunarodnim pravnim normama, strane bezbednosne agencije ne mogu samostalno delovati u Srbiji bez saglasnosti domaćih organa. To znači da bi, u slučaju pozitivnog odgovora FBI-ja i FSB-a, morala biti potpisana posebna pravna dokumentacija koja precizira njihovu ulogu i ovlašćenja u istrazi. U praksi, ovakvi sporazumi su retki i složeni, a za istragu ovakvog tipa gotovo nezamislivi.

Troškovi istrage: Ko bi platio dolazak FBI-ja i FSB-a?

Međunarodne istrage ove vrste su izuzetno skupe. Angažovanje FBI-ja u inostranstvu može koštati između 20.000 i 100.000 dolara za jednostavnije istrage, dok složeniji slučajevi mogu premašiti nekoliko stotina hiljada dolara. Ovi troškovi uključuju:

• • Putovanje i smeštaj agenata – FBI i FSB bi morali poslati tim stručnjaka u Srbiju, što podrazumeva troškove avio-karata, hotela i dnevnica.
  • Tehnička ekspertiza – Istraživanje efekata „zvučnog topa“ zahtevalo bi angažovanje specijalista za akustiku i forenziku, čije usluge nisu jeftine.
  • Oprema i analize – Ako bi bile potrebne specijalne analize ili sofisticirana oprema, to bi dodatno povećalo troškove.
  • Administrativni troškovi – Pravna koordinacija između FBI-ja, FSB-a i domaćih institucija takođe nosi značajne administrativne troškove.

 

Postavlja se pitanje – da li bi Srbija snosila ove troškove, ili bi ih pokrile strane službe? Budući da strane agencije uglavnom rade po principu „prvo interes, pa onda angažman“, mala je verovatnoća da bi SAD ili Rusija preuzele finansiranje takve istrage bez direktne koristi za sopstvene bezbednosne interese.

Geopolitički aspekti: Kako bi Zapad reagovao na dolazak FSB-a u Beograd?

Osim finansijskih i pravnih prepreka, dodatni problem predstavlja i geopolitička situacija. Poziv dvema suprotstavljenim obaveštajnim službama da istovremeno istražuju isti slučaj u Srbiji može izazvati ozbiljne diplomatske posledice.

Odnos između SAD i Rusije trenutno je na najnižem nivou od Hladnog rata, a teško je zamisliti da bi pristali na zajedničku istragu u Srbiji. Pored toga, prisustvo FSB-a u Beogradu moglo bi izazvati oštre reakcije zapadnih saveznika, s obzirom na trenutne sankcije i restrikcije koje Evropska unija i SAD primenjuju prema Rusiji.

Da li postoji realna potreba za ovakvom istragom?

Upotreba „zvučnog topa“ tokom protesta ostaje tema spekulacija, ali domaće institucije poput MUP-a Srbije, Tužilaštva i nezavisnih stručnjaka imaju dovoljno kapaciteta da sprovedu analizu i daju relevantne zaključke. Stoga se postavlja ključno pitanje – da li je zaista potrebna međunarodna istraga, ili je u pitanju politički manevar vlasti kako bi demonstrirala „objektivnost“ i skrenula pažnju sa unutrašnjih problema?

Marketinški trik ili ozbiljan potez?

Na osnovu dostupnih informacija, realnost da FBI i FSB zajednički istražuju proteste u Beogradu je minimalna. Pravne, finansijske i geopolitičke prepreke čine ovaj scenario malo verovatnim, dok izjava premijera Vučevića pre deluje kao deo političke strategije nego kao konkretan plan istrage.

U konačnici, mnogo je verovatnije da je ovo deo političkog marketinga vlasti nego ozbiljan pokušaj da se dođe do relevantnih forenzičkih zaključaka o upotrebi „zvučnog topa“. Ako postoji želja za objektivnom istragom, mnogo realnija opcija bila bi angažovanje domaćih eksperata, umesto pokušaja da se u unutrašnje stvari Srbije uključe dve najveće svetske obaveštajne službe.