CIVICUS Monitor poziva na hitnu međunarodnu akciju kako bi se sprečilo dalje nazadovanje i zaštitile osnovne slobode u Srbiji.
U saopštenju se ističe da je Srbija uvrštena na listu za praćenje zbog „ozbiljnog ograničavanja građanskog prostora i podsticanja nasilja protiv desetina hiljada ljudi koji protestuju protiv korupcije“. U nastavku teksta vam prenosimo saopštenje CIVICUS Monitora u celosti.
Civilno društvo u Srbiji pod pritiskom dok traju najveći protesti u poslednjih nekoliko decenija – CIVICUS Monitor Watchlist
● Građanski prostor se ubrzano urušava u jeku masovnih protesta protiv korupcije koja je dovela do katastrofe na železničkoj stanici
● Zabeleženo je na desetine nasilnih napada na demonstrante, pri čemu su neki teže povređeni
● Organizacije civilnog društva se suočavaju sa sve većim pritiskom – kampanjama blaćenja, policijskim racijama i istragama na osnovu izmišljenih optužbi
Srbija je dodata na listu za praćenje CIVICUS Monitora jer vlasti ozbiljno ograničavaju građanski prostor i podstiču nasilje protiv desetina hiljada ljudi koji protestuju protiv korupcije.
Ova lista uključuje zemlje u kojima građanski prostor ubrzano opada. U prvom izdanju liste za 2025. godinu Srbija se nalazi u društvu četiri druge zemlje sa narušenim građanskim prostorom, Demokratske Republike Kongo, Italije, Pakistana i Sjedinjenih Američkih Država.
Vlasti su pojačale represiju nad masovnim protestnim pokretom koji je izbio nakon urušavanja nadstrešnice renovirane železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. U nesreći je poginulo 15 ljudi, dok je dvoje teško povređeno. Ogorčenje javnosti usmereno je na korupciju, a protesti su se proširili na stotine gradova i naselja, okupljajući i 100.000 učesnika.
„Brzi pad građanskih sloboda u Srbiji je alarmantan. Od pravnog maltretiranja do otvorenog zastrašivanja, kritički glasovi su pod opsadom“, izjavila je Ine Van Severen, rukovoditeljka programa istraživanja građanskog prostora u CIVICUS-u.
„Uprkos ovim pretnjama, građani odbijaju da budu ućutkani. Masovni protesti i široka mobilizacija jasno pokazuju da zahtevi za odgovornošću samo jačaju – ljudi se bore za svoja prava”, istakla je Van Severen.
Kada su protesti počeli, vlasti su odgovorile hapšenjima i prekomernom upotrebom sile. Kasnije se policija povukla, omogućavajući nasilnicima povezanim s vladajućom strankom da napadaju demonstrante. Dana 22. novembra 2024, tokom odavanja pošte nastradalima, napadnuti su studenti i profesori Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. U napadu je jedan student hospitalizovan, a novinarka povređena, što je izazvalo blokade na državnim univerzitetima do ispunjenja zahteva demonstranata.
Državna represija se pojačala. Zabeleženo je preko 70 napada na demonstrante, uključujući slučajeve u kojima su se vozila zaletala u okupljene, kao i napad pristalica vladajuće stranke naoružanih bejzbol palicama u kome je jedna studentkinja teško povređena, završavajući u bolnici. Premijer je 28. januara 2025. podneo ostavku, a odluka o rekonstrukciji vlade ili raspisivanju vanrednih izbora očekuje se ovog meseca.
„Vlada sve intenzivnije radi na suzbijanju kritičkih glasova. Zvaničnici i provladini tabloidi blate demonstrante i civilno društvo, podstičući na nasilje tako što ih etiketiraju kao ‘državne neprijatelje’. Povećava se broj proizvoljnih hapšenja, slučajeva nezakonitog nadzora i curenja ličnih podataka.“ rekao je Uroš Jovanović, menadžer programa javnih politika u Građanskim inicijativama.
„Ipak, rastući obim antikorupcijskih protesta pokazuje odlučnost građana da se zalažu za promene”, istakao je Jovanović.
Naoružana policija je 25. februara 2025. izvršila raciju u pet organizacija civilnog društva, zadržavajući osoblje i oduzimajući finansijsku dokumentaciju bez sudskog naloga. Vlasti su pokrenule finansijske istrage protiv istaknutih kritičara po izmišljenim optužbama. Amnesty International je dokumentovao nezakonitu upotrebu špijunskog softvera protiv aktivista i novinara.
„Represija civilnog društva u Srbiji odražava regionalni trend. Svedoci smo sistematskih napora da se oslabe nezavisni građanski glasovi širom Zapadnog Balkana. Civilno društvo igra ključnu ulogu u odbrani prava i pozivanju na odgovornost, ali se tretira kao pretnja, a ne kao partner.“ rekla je Anja Bosilkova-Antovska, šefica politike i javnog zagovaranja u Balkanskoj mreži za razvoj civilnog društva (BCSDN).
„Građanski prostor u Srbiji ubrzano se urušava, a hitna međunarodna akcija neophodna je kako bi se sprečilo dalje nazadovanje i zaštitile osnovne slobode.“
