Saopštenje NUNS-a prenosimo u celosti:
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija odbacilo je sve primedbe struke podnete na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, još jednom dokazujući da od početka nije imalo nameru da sprovede suštinske reforme predviđene Medijskom strategijom.
Podsećamo da je ministar Dejan Ristić, nakon dvomesečnog intenzivnog rada Radne grupe na izmenama zakona, samovoljno nametnuo nacrt koji u potpunosti izlazi iz okvira na kojem je Radna grupa radila i ignoriše ključne smernice iz Medijske strategije.
Ministarstvo je potom organizovalo ekspresnu javnu raspravu, u kojoj su sve stručne primedbe i sugestije odbačene. Pritom su se pozivali na navodne stavove Radne grupe, prikrivajući činjenicu da je njen rad prekinut pre nego što su ključne rasprave bile zaključene.
Posebno upozoravamo na to da ovakav Nacrt zakona ne rešava pitanje finansiranja javnih servisa – naprotiv, on cementira njihovu finansijsku zavisnost od budžetskih odluka vlasti. Iako Medijska strategija jasno predviđa stabilno finansiranje kroz taksu kao primarni izvor prihoda, Ministarstvo je odbacilo sve predloge koji su vodili ka osiguravanju finansijske i uređivačke nezavisnosti javnih servisa. Argumentacija da će „nedostatak novca biti nadomešten iz budžeta“ direktno je suprotna cilju osiguranja nezavisnosti javnog servisa i otvara prostor za političke pritiske i manipulaciju.
Takođe, više podnosilaca primedbi ukazalo je na to da uvođenje termina „nacionalni“ umesto „republički“ javni servis nije samo tehnička izmena, već nosi potencijalno diskriminatorske konotacije. Ministarstvo je odbacilo i te primedbe stručne javnosti bez validnih argumenata, navodeći da podnosioci primedbi „na pogrešan način tumače reč nacionalni“, te da je termin „republika“ zastareo, iako je on u potpunosti u skladu s ustavnim i pravnim okvirom Republike Srbije.
Insistiranjem na hitnom usvajanju nedovršenog zakona i odbacivanjem stručnih predloga, vlast uvodi model nove institucije Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca, čiji je stvarni domet nejasan, a za koji s pravom sumnjamo da će služiti interesima građana.
Država je već obesmislila sve dosadašnje procese unapređenja medijskog sistema, uključujući izmene druga dva medijska zakona i proces izbora članova REM-a. Ovim zakonom vlast samo potvrđuje da ne želi profesionalne i nezavisne javne servise, već poslušne megafone vlasti.
Zato podržavamo sve unutrašnje napore zaposlenih u javnim servisima koji ovih dana brane finansijsku, institucionalnu i uređivačku nezavisnost svojih redakcija, i pozivamo rukovodstva oba javna servisa da prekinu praksu bespogovorne poslušnosti i stanu na stranu svojih zaposlenih, a mi ćemo uprkos opstrukcijama nastaviti da se borimo za istinske javne medijske servise koji služe građanima, a ne vlasti.
