Evropsko javno tužilaštvo istražuje moguću zloupotrebu fondova EU u vezi sa rekonstrukcijom železničke stanice u Novom Sadu, potvrdila je u razgovoru za RTS glavna evropska tužiteljka Laura Koveši. Ona je istakla da je veoma pozitivan znak, ako građani Srbije dižu glas protiv korupcije, jer građani shvataju koliko je to ozbiljno i reagovali su.
Koveši je navela da Evropsko javno tužilaštvo istražuje zajmove koje je za rekonstrukciju pruge i stanice dodelila Evropska investiciona banka. U konkretnom slučaju Srbije dobili smo pritužbu privatnog lica i to je bio osnov da otvorimo ovu istragu, rekla je Koveši za RTS, navodeći da očekuje saradnju srpskih vlasti.
Koveši naglašava da se Evropsko javno tužilaštvo neće baviti istragom same nesreće u kojoj je život izgubilo 15 ljudi, već da je nadležno isključivo za moguće pronevere evropskih fondova. Za postupak su nadležni sudovi u Belgiji ili Luksemburgu, jer je tu sedište potencijalno oštećenih institucija, navodi Koveši. Od tužilastva u Srbiji očekuje saradnju u dostavljanju informacija i dokaza.
„Mi smo prvo transnacionalno evropsko tužilaštvo i naša glavna nadležnost je da istražujemo prevare sa novcem EU, i da štitimo njene finansijske interese. Imamo nadležnost u 24 države članice Evropskog tužilaštva, ali i u trećim zemljama u situaciji kada se koristi novac EU i postoji potencijalna šteta za bilo koju od evropskih institucija. To može biti Evropska komisija, Evropska investiciona banka ili druge institucije koje finansiraju projekte izvan EU. Naša uloga je da istražimo kako je trošen novac EU, da li je potrošen pravilno, u svrhe za koje je dodeljen i zbog toga smo otvorili istragu u Srbiji. Da budem vrlo jasna, mi ne istražujemo samu nesreću u Novom Sadu, ne istražujemo kako su ti mladi ljudi i žrtve poginuli. To nije naša nadležnost. Naša nadležnost je da vidimo da li je u ukupnoj sumi novca koja je dodeljena kroz evropski projekat, bilo malverzacija sa novcem EU, korupcije ili pranja novca u odnosu na novac EU“, rekla je ona.
Dodala je da ovo Tužilaštvo istragu može da otvori ako dobiju dojavu, čak i od privatne strane, ili od institucije, ili po službenoj dužnosti ako u javnom prostoru vidimo da postoji informacija koja nam daje mogućnost za istragu.
„U konkretnom slučaju Srbije dobili smo pritužbu privatnog lica i to je bio osnov da otvorimo ovu istragu. Mogu da kažem da, ako bilo koji građanin Srbije ima bilo kakvu informaciju o načinu na koji se novac EU koristi u Srbiji, može da nam to pošalje, bilo koju vrstu žalbe, putem mejla, na našem sajtu ili bilo kojoj kancelariji Evropskog Javnog tuzilastva (EPPO) u 24 zemlje članice“, kaže ona.
Od 2022. čekamo odgovor srpskog tužilaštva o unapređenju saradnje
Koveši ističe da im je potrebna podrška srpskih vlasti kao i u bilo kojoj istrazi.
„Glavna razlika kada govorimo o državama članicama je ta što su naši evropski delegirani tužioci ugrađeni u nacionalni sistem, tako da svi oni mogu da vrse pretrage, imaju pristup bazama podataka, mogu da traže bilo koju vrstu informacija. Kada je reč o trećoj zemlji, kao što je Srbija, moramo da se oslonimo na podršku državnih organa. Svi naši zahtevi će ići Javnom tužilaštvu i našim kolegama, srpskim tužiocima, i mi moramo da se oslonimo na njihovu pomoć. Videćemo hoće li nam pomoći“, kaže evropska glavna tužiteljka.
Dodaje i da su još 2022. godine započeli razgovor sa Javnim tužilaštvom kako bi potpisali radni aranžman koji, koji kako kaže, ima za cilj unapređenje saradnje i uspostavljanje kontakt tačaka.
„Poslali smo nacrt dokumenta. Još nismo dobili odgovor o njegovom potpisivanju. U međuvremenu moram da kažem da smo poslali tri zahteva u tri različita predmeta Javnom tužilaštvu i u svim tim slučajevima sa nama su sarađivali srpski tužioci. nadam se da će i u ovom slučaju sarađivati i dostaviti sve informacije i dokaze koji su nam potrebni“, kaže ona i dodaje da ne zna razlog zbog čega još nije dogovoren radni sporazum.
„Na njima je da odgovore. Otvoreni smo za potpisivanje. Potpisali smo sa Ukrajinom, Moldavijom, Gruzijom, Bosnom i Hercegovinom, sa Crnom Gorom. čekamo i njihov odgovor, ali možemo da sarađujemo čak i ako nemamo ovakav radni aranžman. Po našoj regulativi obično predmete šaljemo domaćim sudovima. Na primer, ako vodimo istragu u Nemačkoj, u Rumuniji, ili Francuskoj, obično se slučajevi šalju nacionalnim sudovima u tim zemljama. U ovom slučaju, s obzirom da je reč o trećoj zemlji, smatra se da je mesto oštećenja ili u Luksemburgu ili u Belgiji, gde je sedište evropskih institucija. To znači da imamo priliku da istražimo ovaj slučaj i eventualno ga pošaljemo sudu u ovim zemljama“, kaže Koveši.
Govoreći o tome šta je ključ za efikasnu borbu protiv korupcije u jednom društvu, ona ističe da se, iz ugla tužioca, samo profesionalnim i efikasnim radom stiče poverenje građana, te da je to osnovna svrha svakog tužilaštva u svetu.
„Ne postoji magična formula za borbu protiv korupcije, kao ni idealan sistem ili idealan pravni okvir za borbu protiv korupcije. Ne radi se o resursima, ni o tome šta vam treba, nego o tome kako se borite. Kako se borite. Potrebna vam je hrabrost, odlučnost, potrebna vam je volja za ovu borbu. Nije lako, ali kada je u pitanju korupcija, ono što vidim kao pozitivan znak u Srbiji, jeste mentalitet ljudi. Na osnovu svog dosadašnjeg iskustva mogu vam reći da je građanima jako teško objasniti kako korupcija utiče na njihove živote. Ako neko ukrade vaš novac, osećate da nemate novca. Ako vas neko udari, osećate bol.Ali ako gradonačelnik, ili ako ministar uzme mito, osećate li nešto? Prvi instinkt je reći ne. Ali vidimo kako korupcija, posebno sistemska, može uticati na naš svakodnevni život. Primer iz rada Evropskog tužilaštva je slučaj sa nesrećom Tempi u Grčkoj. Bio je to veliki evropski projekat, dosta novca je izdvojeno za popravku železničkih stanica i pruga. Da je projekat realizovan na vreme i na pravi način, ova tragična nesreća, nesreća koja se dogodila u Tempiju, mogla bi se izbeći. A to je način na koji korupcija ili finansijski kriminal mogu čak i da ubiju. Ako građani Srbije dižu glas protiv korupcije, to je veoma pozitivan znak, jer građani shvataju koliko je to ozbiljno i reagovali su. Ako oni žele da žive u čistoj zemlji, i bore se za to, mislim da je to najvažniji razvoj koji možete imati u nekoj zemlji“, navodi Koveši.
