Posvećena Georgini Đuki Tesla, majci genijalnog Nikole, predstava je bila više od običnog pozorišnog čina – bila je to dirljiva oda majčinskoj ljubavi, žrtvi i snazi. Tekst Ružice Vasić, prožet istorijskim činjenicama, oživela je maestralna Maja Kujundžija Zoroe, u izvedbi koja je dodirivala najdublje kutke duše. Ovaj humanitarni događaj, pod okriljem udruženja Srpska Krajina, sav prihod je usmerio ka lečenju malog Koste Leševića, dodatno naglašavajući plemenitu misiju ove večeri.
„Iskra“ je pred lazarevačkom publikom zaiskrila po 24. put, ali svaki put sa istom snagom i intenzitetom. Posebnu simboliku nosi činjenica da je pretpremijera održana u Kapetan Mišinom zdanju u Beogradu, mestu gde je i sam Tesla jednom kratko boravio tokom svoje jedine posete Beogradu, dok je premijerno izvedena u Smiljanu, u samom srcu Teslinog detinjstva, ispred njegove rodne kuće i crkve svetih apostola Petra i Pavla.
Monodrama nas uvodi u intimni svet Nikole Tesle kroz oči njegove majke, žene koja je bila „iskra koja ga je upalila“ da osvetli svet reči su koje su odjeknule dvoranom, podsećajući na nemerljiv uticaj majke na život genija.
Glumica je podelila svoje uverenje da je ova predstava više od uloge – prava misija, prožeta snažnom podrškom „odozgo“. Energija, o kojoj je i sam Tesla govorio, pratila je ovaj projekat od samog početka, od sna koji je Maja Kujundžija Zoroe usnila tokom pandemije.
Dugotrajna priprema ove uloge, prvobitno zamišljene kao duodrama, na kraju je rezultirala snažnom monodramom. Naziv „Iskra“ došao je u snu, a priča je utemeljena na pažljivo istraženim istorijskim činjenicama.
Georgina Đuka Tesla, iz ugledne porodice Mandić, rano je ostala bez majke i posvetila se brizi o mlađoj braći i sestrama. Iako nepismena, bila je, po Teslinim rečima, izuzetno inteligentna žena. Udavši se za sveštenika Milutina Teslu, rodila je petoro dece. Gubitak sina Daneta ostavio je na nju dubok trag, a Nikolu je odgajala s posebnom nežnošću i razumevanjem, zbog njegove osetljive prirode i genijalnosti koju je pokazivao još od rođenja. Njena nepismenost nije je sprečila da izrazi svoja osećanja – tkala je ćilime, u kojima je svaka boja nosila posebnu misao i emociju.
Monodrama „Iskra“ je duboko prožimajuća priča o majčinskoj ljubavi i čežnji, koja prevazilazi granice vremena i prostora.
„Bol majke koja čeka svoje dete je univerzalan“, rekla je glumica, dodajući da „Iskra“ prikazuje Đuku kao majku koja, bez obzira na svetsku slavu svog sina, čezne za njegovim prisustvom. Njena čežnja, ljubav i bol odzvanjaju kroz predstavu, stvarajući snažnu emotivnu vezu sa svakim gledaocem. Đuka je majka koja čeka da je obasjaju oči sina Nikole, kako bi se u miru mogla pridružiti svom preminulom suprugu, koji je kroz celu predstavu „zove“.
Maja Kujundžija Zoroe izrazila je iskrenu želju da se „Iskra“ ekranizuje, kako bi se sačuvala njena snaga i poruka. Reakcije publike su svuda podjednako snažne, uz eventualnu veću osetljivost publike iz Krajine na određene delove priče.
