Previše je tema o kojima se ćuti. Živimo u 21. veku, a i dalje postoji tabu, borba za
ravnopravnost u svakom pogledu- rodna, rasna, ekonomska…
U svetu još postoje države koje se bore sa nedostatkom osnovnih životnih potrepština.
Napadi na političare, novinare, lekare, advokate, prosvetne radnike i policiju su deo svakodnevice, o kojoj
se priča samo onda kada se dogodi i par dana nakon, posle toga kao da ništa nije bilo i tako do
svakog narednog puta. Isto tako, česti su teroristički napadi, u nerazvijenim, ali i visoko
razvijenim zemljama. Ratovi bukte širom planete, neki se svakodnevno pominju, a neki uopšte
ne.
Kako onda možemo smatrati nas, ljudsku civilizaciju i svet u kome živimo, savremenim?
Kako kada se borimo sa događajima koji su daleko ispod civilizacije savremenog čovek, koje treba da
smo odavno prevazišli.
Terorizam, nasilje i siromaštvo su reči koje odjekuju širom sveta. Zar ne treba da se borimo da budemo najbolja verzija sebe jer, na kraju, sve je prolazno i svi smo prolazni. Treba da se trudimo da svojim potomcima ostavimo što bolji svet, da iz pokoljenja u pokoljenje stanje u svetu bude sve bolje, a mi ga ovakvim ponašanjem samo više pogoršavamo.
Što se političke scene tiče, globalno je u znaku mnogih promena, ali i nesigurnosti. Ceo svet je
suočen sa izazovima koji utiču na međunarodne odnose i spoljne i unutrašnje politike zemalja.
Naročito onih koje su u nemirima.
Ključni faktor u svetu je napetost između velikih sila
Napetost i sukobi između Rusije, Kine i Sjedinjenih Američkih Država doprinose globalnu
nesigurnost. Prisutni su vojni sukobi, trgovinski ratovi, uobičajeni su špijunski skandali, a sve
ovo doprinosi posledicama koje se najviše odražavaju u obliku globalnih izazova na
poljima bezbednosti i ekonomije.
U savremenoj politici nacionalizam i populizam našli su svoju ulogu. Među ljudima oseća
se opšte nezadovoljstvo, čiji je najčešći uzrok ekonomska nejednakost i društvene promene. To
dovodi i do sve većeg broja političkih pokreta koji su protivnici međunarodnim sporazumima i
opštoj globalizaciji.
Uporedo sa tim, borba za ljudska prava i demokratiju ne slabi. Još su u fokusu razni pokreti za
borbu protiv korupcije, koja je prisutna skoro svuda, od najmanje do potpuno razvijenih
područja, pokreta za prava manjina, žena, pripadnika LGBTQ+ populacije i slobode medija, koji
su svuda cenzurisani. Status ovih oblasti varira od zemlje do zemlje.
Neke su postigle napredak, a neke se suočavaju sa sve većim problemima.
