Na Konferenciji za bezbednnost u Minhenu jedan panel je bio posvećen Zapadnom balkanu. Govornici su na bini su diskutovali o problematici proširenja Evropske unije kao i mogućim rešenjima. Marta Kos – komesarka za proširenje EU, Hristijan Mickoski – premijer Severne Makedonije i Edi Rama premijer Albanije izneli su detalje o dugom čekanju pridruživanja Evropskoj uniji.
Poslednja država koja je postala članica EU je Hrvatska koja je zvanično ušla na vrata 01. jula 2013. godine. Od tada nijedna zemlja nije zvanično postala članica. Dakle 12 godina, Evropska unija nije odobrila nijednoj državi koja je potencijalni kandidat, da uđe u Uniju. Neke države Zapadnog Balkana su podnele zahteve još davne 2008. godine, ali od tada se ništa nije promenilo niti ima skorijeg nagoveštaja.
Na Konferenciji za bezbednost premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izneo je problem čekanja pristupanja EU:
Hristijan Mickoski – premijer Severne Makedonije
“Zajedno sa Hrvatskom smo postali kandidati pre dve decenije. Prvi izveštaj smo dobili zajedno sa Hrvatskom 2008. godine za početak pregovora. Sada je Hrvatska već gotovo deset godina deo EU, deo šengenskog prostora, koriste evro kao nacionalnu valutu, a mi smo na istom mestu gde smo bili pre jedne i po decenije. Zašto? Jer je za nas članstvo u EU pomalo bajka, nije to nešto što bismo želeli da vidimo, već nešto što je obavezujuće za nas. Stoga mislim da ova bajka za nas izgleda kao pokretna meta. Mi smo žrtve bilateralizacije ili, preciznije rečeno, naš put ka EU je vrlo, vrlo složen, jer umesto da donosimo Evropu na Balkan, mi nekako donosimo Balkan u Evropu. Nažalost, postoje neke evropske zemlje članice koje dolaze sa Balkana i one sa sobom donose bilateralne sporove u Brisel, umesto da donose vrednosti Brisela na Balkan.“ – istakao je premijer.
Ekipa naše rekacije je snimila intervju sa novinarom Bojanom Blaževskim koji je takođe izneo problematiku pridruživanja svoje države Evropskoj uniji. Poslušajte šta je ekskluzivno rekao za portal Pravo u centar.
Bojan Blaževski – novinar iz Severne Makedonije
Mišljenja građana Severene Makedonije su podeljena, ali i oblikovana, kako kaže naš sagovornik dezinformacijama. On smatra da postoje veliki problemi koji nisu lako rešivi između ostalog zbog korupcije koja je potiče još iz devedesetih.
Bojan Blaževski – novinar iz Severne Makedonije
Kada je reč o Albaniji i pridruživanju Evropskoj uniji, premijer ove države Edi Rama je na Konferenciji za bezbednost u Minhenu oštro osudio određene poteškoće za ovaj proces. On smatra da su regulative obimne i da je nemoguće postići taj broj regulativa, što dodatno otežava sam proces pridruživanja.
Edi Rama – premijer Albanije
„Za moje iskustvo, poznajem dve Evropske unije, onu koju svi znaju, uniju velikih rasprava, velikih debata, ponekad neurotičnih procesa, i drugu Evropsku uniju koja radi kao švajcarski sat, 24/7, 30 ili 40 hiljada ljudi svaki dan proizvode regulacije. Ni rat, ni kriza, ni klimatske promene, ni nuklearne pretnje ne mogu promeniti način na koji ovaj sat radi. Savršeno je, svaki dan izlazi nova regulacija.“
Novinarka: „Na šta mislite?“
Edi Rama – premijer Albanije:
„Na šta mislim? Pitajte poslovnu zajednicu u Nemačkoj i reći će Vam. Da, mislim na poslovanje, da otvorite bankovni račun u Evropi danas, bankovni račun, za Boga miloga, postao je komplikovaniji nego kupovina kuće. I ima mnogo drugih sličnih stvari. Zadnje što bih rekao je da se ovo proširenje uvek tretiralo kao vrsta velikodušnosti najbogatijih na ovom kontinentu prema najsiromašnijima. Danas vam kažem da Evropska unija treba nas više nego mi njih. Verujte mi na reč, i kada kažem nas, ne mislim samo na Zapadni Balkan, već na sve zemlje koje još nisu deo unije. Zašto? Zato što ćemo preživeti, mi smo preživeli, i šta god da se desi, mi ćemo biti tu. Zato se Grci i mi uvek borimo ko je stariji na ovom kontinentu, jer smo videli mnoge dolaske i odlaske. Problem je ako Evropska unija želi da izađe iz svih ovih kriza, mora se ujediniti sa Evropom.“ -izjavio je premijer.
Komesarka za proširenje Evropske unije, Marta Kos, je prihvatila kritike oba premijera i iznela dodatne detalje neophodnih koraka za nove članice.
Marta Kos – komesarka za proširenje Evropske unije
„Nije dobro kada bilateralna pitanja dolaze do izražaja, ali to se dešava iznova i iznova, i to je ono o čemu sam pričala ranije. Razumem frustraciju zbog novih dinamika u čitavom procesu proširenja, koje su se pojavile zbog rata u Ukrajini ili čak malo unazad, zbog želje Ukrajine, Moldavije i Gruzije da se okrenu Evropi, a ne Rusiji. Uvek ćemo se, nažalost, suočavati sa bilateralnim pitanjima, ali moja vizija je da, ukoliko je moguće, to rešimo van procesa proširenja, što nije lako. Na početku sam govorila o ulozi zemalja članica u celokupnom procesu, ali mislim da je sada zaista vreme da se pomerimo napred, ne samo sa Severnom Makedonijom, već i sa Bosnom, kao i sa dijalogom između Beograda i Prištine. Ako ne sada, kada? Jasno je zašto. I šta god da radimo u procesu proširenja ili unifikacije Evrope, zaista ne treba da zaboravimo da damo odgovor zašto to radimo, ne samo zato što zemlje kandidati žele da nam se pridruže, već i zato što želimo da i one budu deo Evropske unije, i time se vraćamo na mir i bezbednost.“ – zaključila je komesarka.
Gruzija, Moldavija i Ukrajina su podnele zahtev za članstvo u Evropku uniju u martu 2022. godine međutim još su im male šanse da se ovaj proces ubrza. Turska je podnela zahtev za članstvo u Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ) 1987. godine, koja je bila prethodnica Evropske unije. EEZ je osnovana 1957. godine Rimskim ugovorom sa ciljem stvaranja zajedničkog tržišta i promocije ekonomske integracije među zemljama članicama.
Podsećamo da je Evropska unija je zvanično osnovana 1993. godine potpisivanjem Ugovora iz Mastrihta, koji je stvorio današnji oblik EU sa proširenim nadležnostima i institucionalnim okvirima. Dakle, Turska je podnela zahtev za članstvo u EEZ 1987. godine, a kasnije je postala kandidat za članstvo u EU.
