Glamočić je naveo da trenutno nema dovoljno raspoloživih sredstava za isplatu druge rate direktnih davanja za biljnu proizvodnju, ali da će mogućnost isplate biti ponovo razmotrena nakon utvrđivanja konačnog stanja u agrarnom budžetu.

U saopštenju je izneo podatke o dosadašnjim izdvajanjima za poljoprivredu, najavio 14 javnih poziva za mere podrške i pozvao Studentsku listu da preduzme konkretne korake u vezi sa formiranjem institucija.

Saopštenje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede od 15. novembra 2026. godine prenosimo u celosti, bez izmena sadržaja, na latinici.

Obraćanje prof. dr Dragana Glamočića povodom priloga u Dnevniku 2 RTS-a i objave Studentske liste

Nakon što sam u sinoćnjem Dnevniku 2 Radio-televizije Srbije video svoju fotografiju preko koje je postavljen natpis „LICE BEZ OBRAZA“, a zatim čuo delove nepotpisanog saopštenja Studentskog pokreta, osetio sam obavezu da se javnosti i poljoprivrednicima obratim lično, imenom i prezimenom.

Javni servis je preneo ozbiljne političke ocene, ali gledaoce nije podsetio na moje gostovanje prethodnog dana i činjenice koje sam tada pokušao da iznesem. Zato ću ih ponoviti. Od RTS-a očekujem da ovo obraćanje prenese u celosti, kao što je preneo i saopštenje druge strane.

Za svaku svoju odluku i izgovorenu reč preuzimam punu ličnu, profesionalnu i zakonsku odgovornost. Kao redovni profesor univerziteta i ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu, ne bežim od odgovornosti. Ali odgovornost ne znači obećavati isplatu za koju sredstva nisu obezbeđena, niti raspisivati javni poziv bez finansijskog pokrića i pravnog osnova.

U ovom trenutku u budžetu nema dovoljno raspoloživih sredstava za drugu ratu direktnih davanja za biljnu proizvodnju. Iznos do 17.000 dinara po hektaru o kome se govori u javnosti nije bio obećan kao jednak i zagarantovan iznos za sve proizvođače. Raspisivanje poziva za meru za koju novac nije obezbeđen bilo bi protivno zakonu i moglo bi da povuče krivičnu odgovornost.

Novac nije nestao niti je nenamenski potrošen. Sva sredstva koja su do sada isplaćena poljoprivrednicima utrošena su u skladu sa zakonom i namenom za koju su odobrena. Ove godine je poljoprivrednicima iz agrarnog budžeta već isplaćeno više od 100 milijardi dinara. Pored toga, iz budžeta Ministarstva finansija obezbeđeno je 11 milijardi dinara za refakciju akcize na gorivo.

Realizacija agrarnog budžeta nikada do sada nije bila jasnija i transparentnija: javnost je redovno obaveštavana o merama, isplatama i dinamici njihovog sprovođenja. Poljoprivrednici kojima su sredstva uplaćena mogu da potvrde da se subvencije nikada ranije nisu realizovale ovako revnosno.

Od 2023. godine povećana su davanja po hektaru, a najveća površina za koju se mogu ostvariti pojedina prava povećana je sa 20 na 100 hektara. Ukupna površina upisana u registar porasla je sa oko 1,6 miliona na 2,1 milion hektara. Istovremeno je količina mleka povećana za 21 odsto, broj krava za 23 odsto, a broj krmača za 89 odsto. Povećan je i broj grla u svim ostalim kategorijama životinja. Rast broja korisnika, prijavljenih površina i obima proizvodnje utiče na visinu izdvajanja za biljnu i stočarsku proizvodnju pa je tako ove godine za iste mere potrošeno skro 20 milijardi dinara više novca.

Povećanje gornje granice sa 20 na 100 hektara izdejstvovano je pod pritiskom blokada koje je predvodilo udruženje „Inicijativa za opstanak poljoprivrednika“, na čijem su čelu Mileta Slankamenac i Zlatko Kokanović. Gospodin Slankamenac je javno rekao da su imenovali osam članova novog saziva Narodne skupštine, i to samo iz AP Vojvodine. Ta izjava, po mom mišljenju, pokazuje da je udruženje od početka imalo političke ciljeve.

U budžetu je ostalo više od šest milijardi dinara za direktne podsticaje i približno toliko za mere ruralnog razvoja. Oko 60 odsto poljoprivrednika opravdalo je ranije isplaćenih 18.000 dinara računima za nabavljeni repromaterijal. Rok za pravdanje traje do kraja godine. Kada postupak bude okončan i budu poznati konačni podaci o raspoloživim sredstvima, biće moguće da se ponovo proceni postoji li prostor za drugu ratu. To je mogućnost koju treba proveriti, a ne obećanje isplate.

Ministarstvo priprema 14 javnih poziva za druge mere podrške. Nakon usvajanja krovne uredbe planirani su pozivi za tovna grla; zasnivanje i podizanje zasada voća i vinove loze; rasadničku proizvodnju; genetičke biljne i životinjske resurse; organsku proizvodnju; nabavku kvalitetnih priplodnih grla; osiguranje useva i životinja; nabavku mašina i opreme za biljnu i stočarsku proizvodnju; kao i izgradnju i opremanje u sektoru proizvodnje rakije i vina.

Pozdravljam svaku inicijativu koja može da doprinese boljem položaju poljoprivrednika, uključujući predloge o osnivanju zaštitnika građana i agroparlamenata. Ipak, samo osnivanje novih institucija neće samo po sebi rešiti probleme u poljoprivredi. Ako nemaju jasne nadležnosti i konkretnu ulogu, mogu postati samo još jedan nivo administracije. Institucije u Srbiji već postoje: treba ih poštovati i koristiti, a ne blokirati ili zloupotrebljavati u dnevnopolitičke svrhe.

Pozivam Studentsku listu da što pre pokrene konkretne korake za formiranje institucija koje je najavila, da poštuje pravni sistem za čije se principe zalagala u kampanji i da doprinese nesmetanom funkcionisanju institucija. Pozivam je i da razmisli o posledicama protesta i blokada po privredu i poljoprivredu. Tokom 2025. godine rast BDP-a Srbije je usporio, a u izveštaju MMF-a, protesti i politička neizvesnost navedeni su među faktorima koji su uticali na ekonomsku aktivnost, uz niz drugih spoljnih i unutrašnjih okolnosti. Blokade i prekidi redovnog funkcionisanja imaju posledice i po proizvođače, koji zavise od prohodnih puteva, snabdevanja, plasmana robe i stabilnog poslovanja. Zato je važno da svi koji govore o odgovornosti sagledaju i posledice sopstvenih postupaka.

Kao univerzitetski profesor i vanstranačka ličnost, zahvalan sam Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci na ukazanoj prilici i poverenju da po drugi put budem ministar u jednom od najvažnijih resora. Za nekoliko godina uspeli smo da usmerimo značajna sredstva u poljoprivredu i unapredimo podršku proizvođačima.

Očekujem da Studentska lista nastavi tim putem i ispuni obećanje o povećanju agrarnog budžeta. Veći budžet treba da znači i više mogućnosti za podršku poljoprivrednicima, uključujući i meru o kojoj se sada polemiše.

O mom obrazu može da sudi svako, na osnovu mog rada i odluka za koje odgovaram imenom i prezimenom. A oni koji o drugima iznose ovakve ocene neka za početak pokažu svoje lice.

Prof. dr Dragan Glamočić

Redovni profesor univerziteta

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u tehničkom mandatu Vlade Republike Srbije