Veće plate, sigurniji ugovori o radu, plaćeniji prekovremeni sati i mogućnost da se radi četiri dana nedeljno – neke su od promena koje predviđa Studentski plan za rad i socijalna pitanja. Među predlozima su i veća zaštita roditelja, povoljniji uslovi za odlazak u penziju i dodatna podrška penzionerima sa najnižim primanjima.
Plan obuhvata gotovo sve oblasti koje utiču na svakodnevni život zaposlenih i njihovih porodica. Od načina na koji se obračunava plata, preko prava na bolovanje i godišnji odmor, do uslova pod kojima radnici mogu da ostvare penziju.
Ugovor za stalno posle godinu dana rada
Jedan od važnijih predloga odnosi se na sigurnost zaposlenja. Prema planu, radnik bi nakon godinu dana rada trebalo da dobije ugovor na neodređeno vreme.
Rad na određeno bio bi ograničen na najviše 12 meseci, uz mogućnost zaključivanja najviše četiri ugovora sa istim zaposlenim za iste poslove.
Posebna pažnja posvećena je ljudima koji rade preko omladinskih zadruga, agencija i na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Predlog je da i oni dobiju veću zaštitu i osnovna prava koja danas često nemaju u istoj meri kao zaposleni na neodređeno vreme.
Plan predviđa i strožu zaštitu od nezakonitog otkaza, kao i jasnija pravila kada poslodavac proglašava zaposlene tehnološkim viškom.
Veće plate i obavezni regres i topli obrok
Među predloženim promenama je i drugačiji odnos prema minimalnoj zaradi. Ideja je da se minimalac češće usklađuje sa inflacijom i stvarnim troškovima života, kako bi njegova vrednost pratila rast cena.
Predviđeno je i da regres i topli obrok budu obavezni deo primanja zaposlenih.
Za topli obrok predložena je naknada od najmanje 10 odsto prosečne zarade, uz donju granicu od 20 odsto minimalne zarade. Regres bi iznosio najmanje jednu prosečnu zaradu, uz minimalni iznos u visini minimalne zarade.
Plan donosi i predloge za veće naknade za rad u posebnim uslovima:
- Rad na neradni praznik – uvećanje od 150 odsto.
- Noćni rad – uvećanje od 50 odsto.
- Prekovremeni rad – uvećanje od 50 odsto.
- Rad nedeljom i na dan nedeljnog odmora – uvećanje od 110 odsto.
- Rad u smenama – uvećanje od 30 odsto.
- Terenski rad – uvećanje od 26 odsto.
Predloženo je i da se minuli rad obračunava po stopi od najmanje 0,5 odsto za svaku punu godinu radnog staža, bez obzira na to kod koliko je poslodavaca zaposleni radio.
Četiri radna dana umesto pet?
Jedan od predloga koji bi mogao da izazove najviše interesovanja jeste četvorodnevna radna nedelja.
Ideja je da zaposleni rade 32 sata tokom četiri dana, uz zadržavanje pune zarade. To bi značilo osam sati rada dnevno, umesto uobičajenih pet radnih dana.
Plan predviđa i jasnija pravila za prekovremeni rad. Svaki dodatni sat morao bi da bude evidentiran i plaćen, a ukupno dnevno radno angažovanje ne bi smelo da pređe 12 sati.
Važna promena odnosi se i na raspored smena. Poslodavci bi morali da obaveste zaposlene o radnom rasporedu najmanje sedam dana unapred.
Predloženo je i pravo na isključenje nakon završetka radnog vremena. To znači da zaposleni ne bi bili u obavezi da odgovaraju na poslovne pozive i poruke kada nisu na poslu.
Bolovanje: Naknada najmanje 75 odsto proseka
Promene su predviđene i za radnike koji zbog bolesti ili povrede moraju da odsustvuju sa posla.
Prema predlogu, naknada za bolovanje iznosila bi najmanje 75 odsto odgovarajućeg proseka, uz zaštitu minimalne zarade.
Za obračun bolovanja i godišnjeg odmora koristio bi se povoljniji tromesečni prosek primanja.
Plan predviđa i jačanje Inspekcije rada, strože kazne za poslodavce koji krše prava zaposlenih i brže rešavanje radnih sporova kroz posebne radne sudove.
Veća prava za trudnice, majke i očeve
Poseban deo plana odnosi se na roditelje i porodice sa decom.
Predlog je da roditelji nakon šest meseci zdravstvenog osiguranja imaju pravo na naknadu od najmanje dve trećine prethodnih primanja, uz garantovani minimum u visini minimalne zarade. Nakon 12 meseci osiguranja predviđena je puna naknada.
Promenio bi se i način obračuna porodiljskog odsustva. Meseci u kojima roditelj nije imao prihode ne bi se računali kao nula prilikom obračuna proseka za prethodnih 18 meseci.
Predviđeno je i tromesečno odsustvo za očeve nakon rođenja deteta, kao i deo roditeljskog odsustva koji bi bio rezervisan za svakog roditelja tokom prve godine detetovog života.
Kada je reč o dečijem dodatku, predloženo je povećanje iznosa i proširenje kruga porodica koje mogu da ostvare ovo pravo. Jedna od mera je i ukidanje ograničenja broja dece za koju se dodatak može dobijati.
Dva povećanja penzija godišnje
Predložene promene odnose se i na penzionere. Plan predviđa da se penzije usklađuju dva puta godišnje, kako bi njihova vrednost lakše pratila rast troškova života.
Za penzionere sa najnižim primanjima predviđen je dodatak od pet odsto, pored redovnog usklađivanja.
Predlog se odnosi i na bračne parove koji oboje primaju penziju. U slučaju smrti jednog supružnika, drugi bi imao pravo na dodatnih 15 odsto penzije preminulog.
Posebno su pomenuti roditelji i negovatelji koji brinu o deci ili odraslim članovima porodice kojima je potrebna tuđa nega. Za njih je predloženo da država plaća doprinose i prizna do pet godina radnog staža tokom radnog veka.
Šta plan predviđa za poljoprivrednike?
U plan su uključeni i poljoprivrednici, posebno oni sa malim prihodima i gazdinstvima koja teško mogu da podnesu troškove penzijskog osiguranja.
Predloženo je otpisivanje zateznih kamata nakon revizije dugovanja, kao i subvencionisanje osnovice za male tržišne proizvođače.
Za gazdinstva sa niskim prihodima i nekomercijalna gazdinstva predviđena je mogućnost ostvarivanja socijalne penzije.
Plan se bavi i prevremenim penzionisanjem, uz predlog da se ublaže penali za određene kategorije osiguranika, u zavisnosti od dužine efektivnog radnog staža.
Šta bi sve ovo značilo za zaposlene u Srbiji?
Ako bi predložene mere bile sprovedene, promene bi se osetile u gotovo svakom delu radnog života. Zaposleni bi imali veću sigurnost da neće godinama raditi na određeno, jasnija pravila za plaćanje dodatnog rada i veću zaštitu kada se razbole ili dobiju dete.
Za penzionere bi najvažnije bile češće usklađivanje penzija i dodatna pomoć onima koji imaju najmanja primanja.
Ipak, važno je naglasiti da su ovo predlozi iz Studentskog plana za rad i socijalna pitanja, a ne već usvojene zakonske promene. Za njihovu primenu bile bi potrebne izmene zakona i konkretne odluke nadležnih institucija.
Plan tako otvara pitanje koje se tiče velikog broja građana: kako obezbediti da plata bude dovoljna za život, da rad ne znači odricanje od slobodnog vremena i da godine provedene na poslu donesu sigurniju starost.
