Goran Kojić i Zlatan Matić podneli su tužbu protiv Elektroprivrede Srbije, tražeći utvrđivanje ništavosti, odnosno poništaj aneksa ugovora o radu ponuđenih zaposlenima u Rudarskom basenu „Kolubara“. Spor se odnosi na način sprovođenja postupka izmene ugovorenih uslova rada, kao i na dve odredbe aneksa koje se tiču primene posebnih ograničenja prilikom obračuna i isplate zarada.
U dokumentaciji koju je redakcija portala „Pravo u centar“ imala na uvid nalazi se Obaveštenje o razlozima za izmenu ugovorenih uslova rada sa ponudom za zaključenje Aneksa broj 3, upućeno Goranu Kojiću, kao i tekst samog aneksa.
Kao razlog za izmenu ugovorenih uslova rada EPS navodi promenu koeficijenta posla, kao elementa za utvrđivanje osnovne zarade, usled ujednačavanja vrednosti radnog časa. U obaveštenju se navodi da je cilj ove promene zadržavanje istog nivoa osnovne zarade zaposlenog, a kao osnov za izmenu navodi se odluka Izvršnog odbora EPS-a od 26. novembra 2025. godine.
Zaposlenom je ostavljen rok od osam radnih dana da se izjasni o ponudi. U obaveštenju piše da će se smatrati da je ponuda odbijena ukoliko zaposleni u tom roku ne zaključi i ne dostavi potpisan aneks, kao i da poslodavac u tom slučaju može da mu otkaže ugovor o radu. Istovremeno, navedeno je da zaposleni koji prihvati ponudu zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost zaključenog aneksa.
Šta je sporno u aneksu
Aneksom se menja član 7. ugovora o radu, koji uređuje način utvrđivanja osnovne zarade. Prema novom tekstu, osnovna zarada određuje se na osnovu koeficijenta posla, vrednosti radnog časa utvrđene opštim aktom i mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Međutim, posebnu pažnju privlače dve odredbe. Prvom je predviđeno da se, ukoliko zakon ili akt Vlade propiše posebne uslove i ograničenja za obračun i isplatu zarada zaposlenih u javnom sektoru, na zaradu zaposlenog primenjuju odredbe tih akata.
Drugom se propisuje da maksimalna zarada zaposlenog ne može biti veća od iznosa koji je zakonom ili aktom Vlade određen kao maksimalno mogući mesečni iznos zarade zaposlenih u javnom sektoru.
Upravo ove odredbe, prema navodima podnosilaca tužbe, predstavljaju jedan od razloga za osporavanje aneksa. Njihova zakonitost i pravno dejstvo biće predmet sudskog postupka.
Kojić: Zaposleni nisu imali uvid u tekst aneksa prilikom potpisivanja
Goran Kojić u svom obrazloženju navodi da zaposleni nisu dobili ponuđeni tekst aneksa na način koji bi im omogućio da se pre potpisivanja upoznaju sa svim njegovim odredbama.
Iako je u pisanom obaveštenju navedeno da se uz njega dostavlja i tekst aneksa, Kojić tvrdi da zaposleni u praksi nisu imali priliku da prethodno pročitaju sve njegove odredbe.
Prema njegovim navodima, zaposlenima je predstavljeno da se promena odnosi na ujednačavanje vrednosti radnog časa i promenu koeficijenta, uz zadržavanje istog nivoa osnovne zarade.
On navodi i da su zaposleni bili suočeni sa mogućnošću otkaza ukoliko odbiju ponudu, što je, prema njegovoj oceni, uticalo na okolnosti u kojima su aneksi potpisivani.
Kojić posebno ukazuje na to da je primerak potpisanog aneksa dobio tek nakon više od mesec dana od potpisivanja. Ovaj navod u njegovom slučaju potvrđuje i dokumentacija Inspektorata za rad, ali se nalaz inspekcije odnosi na konkretan slučaj i ne može se automatski primeniti na sve zaposlene.
Inspektorat utvrdio kašnjenje u uručenju Kojićevog primerka
U odgovoru Inspektorata za rad, nakon nadzora obavljenog 27. januara 2026. godine u prostorijama poslodavca u Lazarevcu, navedeno je da je Goran Kojić Aneks broj 3 potpisao 18. decembra 2025. godine, dok mu je primerak potpisanog dokumenta uručen 23. januara 2026. godine.
Inspektorat je u svom dopisu ukazao na nepostupanje poslodavca u skladu sa članom 30. Zakona o radu, pozivajući se na obavezu predaje primerka dokumenta zaposlenom. U konkretnom slučaju, inspekcijski nadzor odnosio se na vreme uručenja potpisanog Aneksa broj 3 Goranu Kojiću.
U dopisu je navedeno da je primerak aneksa Kojiću predat 23. januara, preko zaposlene koja je navedena u dokumentaciji Inspektorata. Inspekcija se u ovom slučaju bavila pitanjem uručenja primerka dokumenta konkretnom zaposlenom.
Važno je naglasiti da se nalaz Inspektorata odnosi na slučaj Gorana Kojića i na kašnjenje u uručenju njegovog primerka aneksa. Iz dostavljenog odgovora ne proizlazi da je Inspektorat utvrdio da su svi aneksi ponuđeni zaposlenima u Kolubari nezakoniti, niti da je odlučivao o ništavosti spornih odredbi. O tome će, ukoliko sudski postupak bude vođen, odlučivati nadležni sud.
Pitanje roka za osporavanje aneksa
U obaveštenju koje je EPS dostavio Kojiću navedeno je da zaposleni koji prihvati ponudu i potpiše aneks zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava njegovu zakonitost u roku od 60 dana od dana zaključenja.
Član 172. Zakona o radu predviđa pravo zaposlenog koji je potpisao aneks da osporava njegovu zakonitost pred nadležnim sudom, dok član 195. propisuje rok od 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
Kojić smatra da je kasno uručenje potpisanog primerka zaposlenima moglo da utiče na njihovu mogućnost da blagovremeno zaštite svoja prava. Pitanje od kada se u konkretnom slučaju računa rok za pokretanje sudskog postupka zavisi od pravne prirode osporavanja i okolnosti konkretnog slučaja.
Zato se konačan zaključak o početku i isteku roka ne može izvoditi samo na osnovu datuma uručenja primerka aneksa, već je potrebno razmotriti sve relevantne okolnosti i primenljive zakonske odredbe.
Tužbom Gorana Kojića i Zlatana Matića pred nadležnim sudom otvara se pitanje zakonitosti spornih aneksa, uključujući postupak njihovog zaključivanja i odredbe kojima se uređuje obračun i ograničenje zarada zaposlenih.
Redakcija portala „Pravo u centar“ uputiće Elektroprivredi Srbije pitanja o razlozima za unošenje spornih odredbi, načinu sprovođenja postupka zaključivanja aneksa i nalazima Inspektorata za rad. Odgovor EPS-a objavićemo naknadno.
