Deset od ukupno 18 izbornih lista koje su učestvovale na izborima ima obavezu da vrati novac dobijen iz državnog budžeta za finansiranje kampanje. Prema podacima koje je objavio BBC na srpskom, šest lista prijavilo je da je iz javnih izvora dobilo po 34,7 miliona dinara. To znači da bi u budžet trebalo da se vrati ukupno 208,3 miliona dinara.
Međutim, nije izvesno da će država uspeti da naplati ceo iznos. Izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, usvojene u julu 2026. godine, promenile su pravila o izbornom jemstvu, koje je ranije služilo kao garancija da će novac biti vraćen ukoliko lista ne ostvari propisani izborni rezultat.
Ko mora da vrati novac?
Pravila su prilično jasna: izborne liste koje osvoje manje od jedan odsto važećih glasova moraju da vrate sredstva dobijena iz budžeta za finansiranje kampanje. Za manjinske liste granica je niža i iznosi 0,2 odsto.
Od 18 lista koje su učestvovale na izborima, deset nije dostiglo propisani rezultat.
Među njima su „Autentična desnica – dr Miloš Jovanović“, „Evropska Srbija – Marinika Tepić – Zdravko Ponoš“, „Bogoljub Karić – Pokret snaga Srbije – BK“, „Stranka rusko-srpskog jedinstva – Rusi i Srbi braća zauvek“, „Vladimir Gajić Alternativa za Srbiju“ i „Majka Srbija – Gruda“.
Svaka od ovih šest lista prijavila je Agenciji za sprečavanje korupcije da je iz javnih izvora dobila 34.724.941,17 dinara. Kada se ti iznosi saberu, dolazi se do približno 208,3 miliona dinara koje bi trebalo vratiti.
Dve liste, „Ruska stranka – Srbija u Briksu – Slobodan Nikolić“ i „Biram pravdu – Biram budućnost – Koalicija snaga“, prijavile su da nisu koristile novac iz budžeta. Za još dve liste podaci u trenutku objavljivanja BBC-jeve analize nisu bili dostupni na sajtu Agencije.
Koliko država izdvaja za kampanje?
Novac za finansiranje izbornih kampanja obezbeđuje se iz državnog budžeta. Zakonom je predviđeno da se za tu namenu izdvaja 0,07 odsto poreskih prihoda budžeta Republike Srbije.
Za poslednje parlamentarne izbore bilo je opredeljeno oko 12,5 miliona evra.
Sredstva se dele u dve faze. Četrdeset odsto ukupnog iznosa raspoređuje se učesnicima izbora koji su se opredelili za finansiranje iz javnih izvora, i to u jednakim delovima pre glasanja.
Preostalih 60 odsto deli se nakon izbora, u skladu sa brojem osvojenih poslaničkih mandata.
Drugim rečima, deo novca liste dobijaju pre nego što birači izađu na birališta, dok konačna raspodela zavisi od rezultata izbora.
Zašto je ukidanje jemstva važno?
Do jula 2026. godine izborno jemstvo predstavljalo je jednu od garancija da će novac biti vraćen ako lista ne osvoji dovoljan broj glasova.
Garancija je mogla da bude položena u gotovini, kroz bankarsku garanciju, državne hartije od vrednosti ili hipoteku na nepokretnosti.
Izmenama zakona promenjena su pravila, a za većinu učesnika izbora ukinuta je obaveza polaganja jemstva.
Na problem koji takva promena može da izazove ukazao je Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija u razgovoru za BBC. Njegova glavna primedba odnosi se na mogućnost da političke organizacije potroše novac, a zatim nemaju dovoljno imovine iz koje bi država mogla da naplati dug.
Postupak prinudne naplate može da se pokrene protiv političkih stranaka, ali je pitanje koliko je efikasan ako stranka nema sredstva ili imovinu. Kod grupa građana naplata je dodatno komplikovana jer one nemaju status pravnog lica.
Zbog toga se otvara i pitanje da li postojeća pravila ostavljaju dovoljno prostora za zloupotrebe i prijavljivanje izbornih lista koje nemaju ozbiljnu političku ili organizacionu infrastrukturu.
Ko ne mora da vraća novac?
Obaveza vraćanja ne odnosi se na liste koje su osvojile najmanje jedan odsto važećih glasova, odnosno 0,2 odsto kada je reč o manjinskim listama.
Zbog toga novac ne moraju da vraćaju ni liste koje nisu osvojile poslaničke mandate, ali su prešle zakonom propisanu granicu.
Takav je slučaj sa Socijalističkom partijom Srbije. Iako je prvi put posle tri decenije ostala bez predstavnika u parlamentu, osvojila je više od jedan odsto glasova, pa nema obavezu da vrati sredstva po ovom osnovu.
Novac građana, odgovornost političkih lista
Više od 208 miliona dinara nije mali iznos, posebno kada se zna da je reč o novcu iz državnog budžeta.
Političke organizacije imaju pravo da učestvuju na izborima i koriste zakonom predviđena sredstva za kampanju. Ali to pravo podrazumeva i obaveze, među kojima je vraćanje novca kada ne ostvare propisani izborni rezultat.
Zato će naredni koraci Agencije za sprečavanje korupcije i postupci naplate pokazati koliko su ova pravila zaista primenljiva.
Za građane je važno da znaju ne samo koliko je novca izdvojeno za izborne kampanje, već i koliko je potrošeno, koliko mora da bude vraćeno i da li će javni novac na kraju zaista završiti tamo gde pripada – u budžetu.
