Apoteka Beograd suočava se sa ozbiljnom finansijskom krizom. Dug ustanove dostigao je dve milijarde dinara, od nekadašnje mreže od 123 apoteke radi manje od 40, a oko 250 zaposlenih ponovo čeka zarade.
Prema podacima iz priloga Radio-televizije Srbije (RTS), poslednja veća nabavka lekova obavljena je sredinom 2025. godine. Problemi sa snabdevanjem počeli su ranije, a nedostatak robe dodatno je otežao rad preostalih apoteka.
Nekada je Apoteka Beograd imala više od 1.000 zaposlenih. Danas je njihov broj višestruko manji, a budućnost ustanove ostaje neizvesna.
Od 123 apoteke ostalo manje od 40
Farmaceutkinja Katarina Pindić navela je da u Apoteci Beograd trenutno radi oko 250 zaposlenih, među kojima je približno 120 farmaceuta i 67 farmaceutskih tehničara.
Prema njenim rečima, zaposleni ponovo čekaju dve i po plate.
Smanjenje broja objekata i problemi sa nabavkom lekova promenili su način rada ustanove, koja je nekada imala znatno razvijeniju mrežu apoteka širom Beograda.
Direktor: Promene zakona uticale na poslovanje
Vršilac dužnosti direktora Apoteke Beograd Nikola Prelević smatra da su na finansijsko stanje ustanove značajno uticale promene propisa i položaja državnih apoteka na tržištu.
Kao jednu od važnih promena naveo je 2013. godinu, kada su državne apoteke izgubile monopolistički položaj u izdavanju lekova na recept, čime je omogućeno širenje privatnog apotekarskog sektora.
Prelević kao važnu promenu izdvaja i uvođenje centralizovanih javnih nabavki 2015. godine. Prema njegovim rečima, Apoteka Beograd je time izgubila mogućnost neposrednog pregovaranja sa dobavljačima i ostvarivanja popusta koje je ranije imala.
On je naveo da je ustanova 2013. godine ostvarila suficit od 1,7 milijardi dinara, dok je od 2016. počela da posluje sa gubicima.
Prema Prelevićevim rečima, kada je 2023. godine preuzeo funkciju vršioca dužnosti direktora, dug prema dobavljačima iznosio je milijardu i po dinara, isporuke robe bile su obustavljene, a na računu ustanove bilo je 70 miliona dinara.
Prelević smatra da je za opstanak javnih apoteka neophodan drugačiji zakonski okvir i ravnopravniji položaj u odnosu na privatni sektor.
Sindikat ukazuje na odgovornost osnivača i ranijih rukovodstava
Predsednica Sindikata „Opstanak“ Jelena Šikuljak smatra da uzroke krize ne treba tražiti samo u promenama zakona i konkurenciji privatnih apoteka.
Ona ukazuje na probleme u finansiranju nakon prenosa osnivačkih prava na lokalne samouprave i smatra da odgovornost za stanje u ustanovi snose i ranija rukovodstva i upravni odbori.
Prema njenim rečima, nije dovoljno jasno uređeno finansiranje zarada zaposlenih i troškova neophodnih za rad apotekarskih ustanova.
Šikuljak je kao jedno od mogućih rešenja navela ugovaranje farmaceuta i apotekarskih ustanova sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje. Smatra da bi se na taj način obezbedila stabilnija sredstva za rad.
Ko će finansirati nastavak rada?
Budućnost Apoteke Beograd zavisiće i od odluke Grada Beograda, koji je osnivač ustanove.
Prelević smatra da Grad mora da odluči da li želi da Apoteka Beograd nastavi da radi i da, ukoliko je to slučaj, obezbedi sredstva potrebna za njeno funkcionisanje.
Kao jednu od mogućnosti naveo je i povratak ustanove u nadležnost države.
Za sada, međutim, finansijski problemi, dugovanja i otežana nabavka lekova ostaju glavne prepreke normalizaciji poslovanja.
Apoteka Beograd tako se nalazi pred ozbiljnim izazovom: kako obezbediti novac za nastavak rada i rešiti dugove koji su se godinama nagomilavali.
