Veliki Crljeni, naselje u blizini Lazarevca, jedna su od dugogodišnjih crnih tačaka kada je reč o zagađenju vazduha u Srbiji. Na kvalitet vazduha u ovom mestu utiču rad Termoelektrane „Kolubara A“, površinski kopovi uglja i sušara uglja. Na problem je za Euronews Srbija ukazala dr Elizabet Paunović iz Nacionalne ekološke asocijacije, upozoravajući na posledice koje zagađen vazduh može imati po zdravlje stanovništva.
Prema njenim rečima, jedan od velikih problema je zastarela tehnologija koja se koristi u termoelektrani „Kolubara A“. Ovo postrojenje koristi lignit, a Paunović smatra da je odavno trebalo da bude isključeno iz rada zbog zagađenja koje proizvodi.
„Ta tehnologija je toliko zastarela da je to zaista ozbiljan i veliki problem“, ocenila je Paunović.
Zagađenje, međutim, ne dolazi samo od sagorevanja uglja. Površinski kopovi zauzimaju velike površine i predstavljaju izvor prašine, dok se u termoelektrani tokom sagorevanja lignita emituju i štetne materije, među kojima je sumpor-dioksid. Problem predstavlja i sušara uglja.
Paunović ocenjuje da je kvalitet vazduha u Velikim Crljenima zabrinjavajući i posebno ukazuje na povišenu koncentraciju sumpor-dioksida. Istovremeno, upozorava da se stanje menja u zavisnosti od količine zagađujućih materija koje se ispuštaju u vazduh i vremenskih prilika.
„Veliki Crljeni imaju problem. Trenutno možda nije strašno, ali to zavisi od niza faktora“, rekla je ona, objašnjavajući da u pojedinim periodima godine i dana koncentracije zagađujućih materija mogu biti izuzetno visoke.
Tokom temperaturne inverzije zagađenje se slabije raspršuje i duže zadržava blizu tla. Zbog toga vazduh može biti posebno loš u ranim jutarnjim i večernjim satima.
Najugroženiji su deca, stariji i bolesni
Poseban problem predstavljaju sitne suspendovane čestice PM2.5, prečnika 2,5 mikrona i manje. One mogu da prodru duboko u pluća, a zatim i u krvotok, odakle se prenose do drugih organa.
Dugotrajno izlaganje ovim česticama povezuje se sa bolestima disajnih organa, kardiovaskularnim oboljenjima i malignim bolestima, uključujući rak pluća.
Najveći rizik imaju deca, starije osobe i ljudi koji već imaju zdravstvene probleme. Kod osoba sa astmom i hroničnom opstruktivnom bolešću pluća visoke koncentracije zagađujućih materija mogu izazvati i naglo pogoršanje simptoma.
„Zagađenje vazduha je veoma štetno za malu decu, već bolesne ljude i za starije ljude“, naglasila je Paunović.
Ona smatra da bi lokalni zavod za javno zdravlje trebalo da radi procene zdravstvenih rizika kako bi se utvrdilo kakve posledice zagađenje ostavlja na stanovnike Velikih Crljena.
Ukazuje i na to da zakonski dozvoljene vrednosti u Srbiji ne znače uvek da je vazduh bezbedan. Prema njenim rečima, važno je uzeti u obzir i preporuke Svetske zdravstvene organizacije, čije su preporučene vrednosti za pojedine zagađujuće materije strože od domaćih standarda.
„Ne možemo reći da, iako je nekada u okviru naših standarda sve u redu, to znači da nije opasno po zdravlje“, objasnila je.
Kada su koncentracije zagađujućih materija visoke, savetuje se ograničavanje boravka na otvorenom, posebno za decu, starije i hronične bolesnike.
Srbija ima ozbiljan problem sa posledicama zagađenja
Paunović je podsetila da su Veliki Crljeni dugogodišnja crna tačka, ali da se problem zagađenja ne završava na ovom naselju.
Prema njenim rečima, stopa smrtnosti koja se povezuje sa zagađenjem vazduha u Srbiji, kada se posmatra broj umrlih na 100.000 stanovnika, više je od četiri puta veća u odnosu na prosek razvijenih zemalja Evropske unije.
Ona je ukazala i na to da je Vlada Srbije još 2022. godine usvojila program za unapređenje kvaliteta vazduha, ali da se predviđene mere sprovode sporo i nedovoljno. Kao jedan od problema navela je i nedostatak izveštaja na osnovu kojih bi građani mogli da vide šta je urađeno i kakvi su rezultati.
„Mi imamo zakonski okvir koji uređuje oblast zaštite životne sredine, kao i propise koji se odnose na zdravlje građana, ali je ključno pitanje primena postojećih mera“, zaključila je Paunović.
Šta pokazuju zvanična merenja u Velikim Crljenima?
Povodom problema zagađenja, Euronews Srbija obratio se Opštini Lazarevac, odakle su upućeni na Sekretarijat za zaštitu životne sredine, nadležan za praćenje kvaliteta vazduha.
Iz Sekretarijata su naveli da se merenja obavljaju na 44 merna mesta na teritoriji Beograda, a da se u Velikim Crljenima, na stanici u Ulici 7. jula 19, kontinuirano prate koncentracije više zagađujućih materija.
Mere se sumpor-dioksid, azot-dioksid, ugljen-monoksid, benzen i suspendovane čestice, kao i prisustvo benzo(a)pirena i teških metala u česticama.
Prema podacima koje je dostavio Sekretarijat, prekoračenje dnevne granične vrednosti PM10 zabeleženo je 24. oktobra 2026. godine. Tada je izmerena koncentracija iznosila 63 mikrograma po kubnom metru, dok je dozvoljena dnevna vrednost 50 mikrograma.
Iz Sekretarijata su naveli da ostali ispitivani parametri u analiziranom periodu nisu prelazili propisane satne i dnevne granične vrednosti.
Ovaj podatak odnosi se na rezultate merenja u posmatranim danima i ne daje sam po sebi potpunu sliku o dugoročnom kvalitetu vazduha u naselju.
Planovi za smanjenje zagađenja postoje
Iz Sekretarijata podsećaju da je 2021. godine donet Plan kvaliteta vazduha u aglomeraciji Beograda. Njime su predviđene mere za smanjenje emisija iz saobraćaja, individualnih ložišta, privrede i industrije, kao i pojačan inspekcijski nadzor i povećanje zelenih površina.
Među planiranim merama su priključenje domaćinstava na daljinsko grejanje ili gasovod, subvencije za zamenu kotlova i prelazak na ekološki prihvatljivije energente.
Iz Sekretarijata su naveli i da je nabavljeno 150.000 mehaničkih elektrostatičkih filtera za smanjenje emisija suspendovanih čestica. Prema njihovim tvrdnjama, ovi filteri ne zahtevaju električno napajanje i mogu da smanje emisije čestica za najmanje 40 odsto.
Filteri su namenjeni i domaćinstvima u naseljima koja nisu priključena na toplovodnu mrežu niti imaju gasifikaciju, među kojima su i Veliki Crljeni. Reč je o meri koja se odnosi na zagađenje iz individualnih ložišta.
Euronews Srbija obratio se i Ministarstvu zaštite životne sredine sa pitanjima o rezultatima merenja, izvorima zagađenja i merama koje planira da preduzme u Velikim Crljenima. Ministarstvo je pitano i da li je utvrđena povezanost zagađenja sa radom industrijskih postrojenja, površinskih kopova i termoenergetskih objekata, ali odgovor do objavljivanja teksta nije stigao.
Za stanovnike Velikih Crljena problem nije samo u brojkama koje se pojavljuju u izveštajima. Oni žive u neposrednoj blizini termoelektrane, kopova i postrojenja za preradu uglja, a pitanje kvaliteta vazduha direktno se tiče njihovog zdravlja. Dok se nadležni pozivaju na planove i pojedinačne rezultate merenja, ostaje pitanje kada će mere za smanjenje zagađenja početi da donose vidljive rezultate.
