U Srbiji je hrana i svakodnevni trošak koji opterećuje kućni budžet, ali i resurs koji se u velikim količinama gubi. Koliko košta jednostavan ručak za četvoročlanu porodicu i koliko se hrane godišnje baca u Srbiji?
Koliko košta ručak za četvoročlanu porodicu?
Za ovu računicu izabrana su dva jednostavna domaća obroka: piletina sa krompirom i pasulj. U cenu su uključeni i hleb, kupus salata i voda, kako bi se dobila realnija procena troškova jednog porodičnog ručka.
Prema aktuelnim cenama proizvoda prikazanim na portalu Cenoteka, kilogram pilećeg bataka i karabataka može se pronaći po ceni od oko 420 dinara, dok kilogram krompira košta oko 80 dinara.
Kada se dodaju hleb, kupus za salatu, ulje i voda, cena ručka sa piletinom i krompirom procenjuje se na približno 670 dinara za četiri osobe, odnosno oko 168 dinara po osobi.
Druga opcija je pasulj sa lukom, hlebom, kupus salatom i vodom. Prema prikazanim cenama, kilogram pasulja košta oko 400 dinara, dok je kilogram crnog luka oko 30 dinara. Za pripremu ručka ne koristi se celo pakovanje pasulja, već samo potrebna količina.
Ako se za četiri osobe koristi oko 500 grama suvog pasulja, ukupna cena ovog obroka procenjuje se na oko 380 dinara, odnosno približno 95 dinara po osobi.
Obračuni su zasnovani na aktuelnim cenama proizvoda prikazanim na Cenoteci i procenjenim količinama sastojaka potrebnim za pripremu četiri porcije. Cene mogu da se razlikuju u zavisnosti od trgovine, akcijskih ponuda i dostupnosti proizvoda.
Koliko se hrane baca u Srbiji?
Dok domaćinstva svakodnevno računaju troškove nabavke namirnica, velike količine hrane u Srbiji završavaju kao otpad.
Prema izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), u Srbiji se godišnje baci više od 780.000 tona hrane, odnosno oko 108 kilograma po stanovniku. Prema istim podacima, oko 64 odsto otpada od hrane potiče iz domaćinstava.
Ove brojke ukazuju na razmere problema, ali je važno razlikovati ukupnu količinu otpada od hrane od količine jestive hrane koja se nepotrebno odbacuje. Ukupni podaci mogu obuhvatati različite faze prehrambenog sistema, zbog čega ih treba tumačiti u skladu sa metodologijom procene.
Bacanje hrane nije samo ekonomski problem. Za proizvodnju namirnica potrebni su voda, energija, zemljište i ljudski rad, pa se sa hranom koja završi kao otpad gube i resursi uloženi u njenu proizvodnju.
Svetski dan hrane zato je prilika da se sagledaju i troškovi svakodnevne ishrane i količine hrane koje se gube. Pouzdaniji podaci o poreklu i strukturi otpada važni su za bolje razumevanje problema i planiranje mera kojima bi se njegovo nastajanje smanjilo.
Obračuni cena ručkova zasnovani su na aktuelnim cenama na Cenoteci, dok su podaci o bacanju hrane zasnovani na izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).
