Redakcija portala „Pravo u centar“ pozvala je svoje pratioce na Fejsbuku da ocene dosadašnju izbornu kampanju, odgovore koliko su je obeležile uvrede, neistine, manipulacije i nasilje, kao i da navedu koja izborna lista, po njihovom mišljenju, vodi najkorektniju kampanju.

Analiza dostavljenih komentara pokazuje da su političke podele izražene ne samo u odnosu prema strankama i izbornim listama već i u načinu na koji građani međusobno razgovaraju.

Kritike SNS-a i optužbe za zloupotrebu institucija

Značajan deo komentara usmeren je na način na koji Srpska napredna stranka vodi kampanju. Čitaoci koji kritikuju vlast najčešće pominju manipulacije, kontrolu medijskog prostora, pritiske na zaposlene u javnom sektoru i nejednake uslove za izborne učesnike.

O.P. navodi da pamti političke kampanje još iz vremena Josipa Broza Tita, ali da, prema njenom mišljenju, nikada nije videla prljaviju kampanju od ove koju vodi SNS.

Sličan stav iznosi M.J. koja smatra da su manipulacije i neistine postale prepoznatljiv obrazac političkog delovanja vlasti tokom prethodnih 14 godina.

Jedna od čitateljki, smatra da je problem odnos broja stanovnika i upisanih birača, ali i izražava nezadovoljstvo medijskim izveštavanjem i prisustvom policije na političkim okupljanjima.

U komentarima se pojavljuju i tvrdnje o pritiscima na zaposlene u javnom sektoru da prisustvuju stranačkim skupovima.

Važno je naglasiti da su u pitanju navodi i ocene građana, a ne činjenice koje je redakcija ovom analizom nezavisno potvrdila.

Studentska lista dobija najviše pozitivnih ocena

Među čitaocima koji su jasno iskazali političko opredeljenje primetna je podrška Studentskoj listi „Studenti pobeđuju“, koja na glasačkom listiću nastupa pod rednim brojem tri.

D.K. smatra da se studentska kampanja zasniva na istini i činjenicama i izražava očekivanje da bi studentski pokret mogao da donese promene i doprinese borbi protiv korupcije.

Z.K. podršku studentima sažima porukom da na mladima svet ostaje.

U pojedinim komentarima studentskom pokretu pripisuju se kreativnost, kultura komunikacije, spremnost za suočavanje sa problemima i poštovanje zakona.

Međutim, ni podrška studentima nije uvek izražena jezikom političke tolerancije. Pojedini komentari koji pozitivno ocenjuju studentsku listu istovremeno sadrže teške uvrede i neprihvatljive kvalifikacije političkih protivnika.

To pokazuje da podrška promenama sama po sebi ne podrazumeva i spremnost za argumentovan, nenasilan politički dijalog.

Podrška SNS-u i oštre reakcije neistomišljenika

Iako su među dostavljenim komentarima brojnije kritike vlasti, prisutni su i građani koji otvoreno podržavaju Srpsku naprednu stranku i Aleksandra Vučića.

V.S. nedvosmisleno iskazuje podršku izbornoj listi pod rednim brojem jedan, dok S.M. izražava uverenje u njenu pobedu i istovremeno oštro kritikuje studentsku listu.

Posebno je indikativna rasprava koja se razvila nakon komentara V.S.

Umesto razmene političkih argumenata, usledile su lične prozivke, uvrede i optužbe. U jednom trenutku ova čitateljka zatražila je da je drugi učesnici rasprave ostave na miru.

Slučaj pokazuje kako se političko neslaganje na društvenim mrežama lako pretvara u lični sukob.

Pravo na politički stav, uključujući podršku bilo kojoj izbornoj listi, ne bi smelo da bude povod za vređanje ili uznemiravanje.

Nepoverenje ne pogađa samo vlast već i opoziciju

Posebno mesto zauzimaju komentari građana koji ne prepoznaju ozbiljnu alternativu postojećem političkom sistemu.

A.M. sadašnju kampanju poredi sa političkom atmosferom iz vremena smene Slobodana Miloševića. On izražava sumnju da će promena vlasti doneti suštinsku promenu političkog sistema i kritički se odnosi prema ideološkom profilu studentske liste.

Njegov komentar ukazuje na još jednu dimenziju političkog raspoloženja — nepoverenje prema samoj mogućnosti promena, bez obzira na to ko bi preuzeo vlast.

V.J. kritikuje celokupnu atmosferu, upoređujući ponašanje učesnika političkih rasprava sa ponašanjem dece školskog uzrasta.

I.R. kratko konstatuje da su joj svi politički akteri postali dosadni, dok D.S. navodi da kampanju uopšte ne prati jer već zna za koga će glasati.

Ovakvi stavovi ukazuju na politički zamor, ali i na mogućnost da su pojedini birači svoju odluku doneli mnogo pre završnice izborne kampanje.

Osamnaest izbornih lista, a u fokusu gotovo isključivo dve

Jedno od zanimljivijih zapažanja iznela je D.D., koja postavlja pitanje zašto se, uprkos velikom broju prijavljenih izbornih lista, u javnosti gotovo ne primećuju kampanje mnogih od njih.

Na parlamentarnim izborima 25. oktobra učestvuje 18 izbornih lista, od kojih devet ima status manjinskih lista.

Ipak, u dostavljenim komentarima politička rasprava uglavnom se svodi na odnos između SNS-a i Studentske liste.

Ostale izborne liste gotovo se i ne pominju, što je jedan od najuočljivijih nalaza ove analize.

Takva slika može ukazivati na snažnu polarizaciju političke debate, ali se samo na osnovu komentara ne može zaključiti kakva je stvarna podrška svim učesnicima izbora.

Govor mržnje i uvrede — problem i među građanima

Iako je redakcijsko pitanje bilo usmereno na korektnost kampanje političkih aktera, sama rasprava pokazala je da su uvredljiva komunikacija i netrpeljivost prisutne i među građanima.

U komentarima se pojavljuju pogrdni nazivi, lične diskvalifikacije, optužbe za izdaju, kao i uvredljive kvalifikacije zasnovane na nacionalnom poreklu.

Takav način komunikacije ne doprinosi raspravi o programima, ekonomiji, institucijama ili odgovornosti nosilaca javnih funkcija.

Naprotiv, dodatno produbljuje podele i političke neistomišljenike pretvara u lične neprijatelje.

Činjenica da pojedini učesnici istovremeno osuđuju nasilje i koriste uvredljiv rečnik ukazuje na protivrečnost koja prevazilazi samu izbornu kampanju.

Šta nam komentari zapravo govore?

Iz dostavljene rasprave može se izdvojiti nekoliko karakterističnih obrazaca.

Prvi je izraženo nepoverenje prema institucijama i izbornim uslovima, naročito među građanima koji kritikuju vlast.

Drugi je podrška studentskoj listi, koju deo učesnika vidi kao mogućnost političke promene.

Treći je postojanje čvrste podrške SNS-u, uprkos kritikama koje dominiraju ovom konkretnom raspravom.

Četvrti je politički zamor građana koji smatraju da izborna kampanja ne nudi dovoljno novih ideja i rešenja.

Konačno, možda najzabrinjavajući nalaz jeste način komunikacije. Političko neslaganje često se izražava uvredama, a ne argumentima.

Ova analiza predstavlja kvalitativni pregled komentara dostavljenih redakciji, a ne reprezentativno istraživanje javnog mnjenja. Učesnici su se sami uključili u raspravu, pojedini su ostavili više komentara, dok sadržaj priloženih fotografija i skraćenih odgovora nije bio dostupan za potpunu analizu. Zbog toga se iz ovih reakcija ne mogu izvoditi zaključci o procentima podrške izbornim listama ili raspoloženju svih birača.

Izbori prolaze, podele ostaju?

Deset dana pred izlazak na birališta, komentari na Fejsbuk stranici portala „Pravo u centar“ pokazuju da deo građana izbore doživljava kao priliku za promene, drugi kao borbu za očuvanje postojeće vlasti, dok treći ne očekuju bitniji zaokret bez obzira na rezultate.

Ono što im je zajedničko jeste snažan emotivni odnos prema političkim događajima, bilo da se izražava kroz podršku, nezadovoljstvo, bes, ironiju ili razočaranje.

Ipak, pitanje koje ostaje važnije od toga ko će pobediti 25. oktobra jeste da li će društvo nakon izbora uspeti da obnovi prostor za politički dijalog u kojem različito mišljenje ne predstavlja razlog za uvrede i neprijateljstvo.

Izborna kampanja ne pokazuje samo kakve političare imamo već i kakvu kulturu javne rasprave zajedno stvaramo.

Izvor: Komentari čitalaca na Fejsbuk stranici portala „Pravo u centar“, povodom pitanja o dosadašnjem toku izborne kampanje.

citaoci-o-izbornoj-kampanji-2026

Urednička napomena: Zvanični podaci RIK-a potvrđuju 18 izbornih lista i 6.450.523 upisana birača na dan 9. oktobra.