Na predsedničkim izborima održanim 13. oktobra 2002. godine Vojislav Koštunica, kandidat Demokratske stranke Srbije, osvojio je najviše glasova, ali to nije bilo dovoljno da postane predsednik Srbije. Problem je bio u tome što na birališta nije izašao dovoljan broj građana.
Koštunica je u drugom krugu osvojio 1.991.947 glasova, odnosno 66,86 odsto glasova birača koji su glasali. Njegov protivkandidat Miroljub Labus dobio je 921.094 glasa, što je činilo 30,92 odsto.
Na glasanje je izašlo 2.979.254 birača, odnosno 45,46 odsto od ukupno 6.553.042 upisana birača. Prema tada važećem zakonu, za uspeh predsedničkih izbora bilo je neophodno da glasa više od polovine upisanih birača.
Zbog toga izbori nisu uspeli, uprkos Koštuničinoj prednosti. Republička izborna komisija utvrdila je da nije ispunjen zakonski uslov za uspešno glasanje.
Tri neuspešna izborna ciklusa
Oktobarskom glasanju prethodio je prvi krug predsedničkih izbora, održan 29. septembra 2002. godine. Ni tada nije izabran predsednik Srbije, pa su kandidati sa najviše glasova ušli u drugi krug 13. oktobra.
Novi izbori održani su 8. decembra 2002. godine, ali ni oni nisu uspeli. Izlaznost je iznosila 45,17 odsto, što je ponovo bilo ispod zakonskog praga.
Ni predsednički izbori održani 16. novembra 2003. godine nisu doveli do izbora predsednika. Na birališta je tada izašlo 38,80 odsto upisanih birača.
Tako su u Srbiji tri izborna ciklusa završena bez izabranog predsednika: dva tokom 2002. i jedan 2003. godine. Osnovni problem bio je zakonski uslov da na izbore izađe više od polovine upisanih birača.
Prag izlaznosti ukinut 2004. godine
Narodna skupština Srbije usvojila je 25. februara 2004. godine izmene Zakona o izboru predsednika Republike, kojima je ukinut obavezni prag izlaznosti od 50 odsto. Nakon promene zakona, izbori su mogli da budu uspešni bez obzira na ukupan procenat izlaznosti, a odlučivala je većina glasova birača koji su glasali.
