Izvor: Pazovačke.rs

U okviru serijala „Lica Studentske liste“, portal Pazovačke predstavlja kandidate za narodne poslanike sa liste „Studentska lista – Studenti pobeđuju“. Kroz razgovore sa kandidatima želimo da građanima približimo ljude koji se nalaze na izbornoj listi, njihove biografije, profesionalno iskustvo, stavove i prioritete za koje će se zalagati ukoliko dobiju poverenje birača.

Naš prvi sagovornik je dr Mikica Sibinović, redovni profesor Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je odlučio da podršku studentima pretoči u aktivno političko angažovanje. U razgovoru za Pazovačke, govori o svom životnom putu, razlozima za prihvatanje kandidature, stanju obrazovanja, problemima lokalnog razvoja, odgovornosti prema građanima i promenama koje smatra neophodnim za budućnost Srbije.

Profesore Sibinoviću, za početak, kako biste se predstavili građanima opštine Stara Pazova koji vas možda još ne poznaju? Ko je Mikica Sibinović izvan univerzitetskih amfiteatara i političkog angažmana?

– Oženjen sam i otac dvoje dece, mogu slobodno da kažem posvećen roditelj, koji se trudi da puno vremena provodi sa svojom porodicom. Porodični život me ispunjava i zbog toga sam odabrao da živim u manjem mestu, umesto Beograda gde gradim karijeru univerzitetskog profesora.

Rođeni ste u Zaječaru, odrasli u Knjaževcu, a danas živite u Staroj Pazovi. Kako vas je životni put doveo u Srem i koliko danas Staru Pazovu doživljavate kao svoj dom?

– Da, promenio sam nekoliko mesta u kojima sam provodio određeni period svog života. Kažu da čovek smatra svojim domom mesto u koje ne dolazi, već se vraća. Smatram Staru Pazovu svojim domom jer sam sa suprugom izabrao da odgajamo svoju decu baš ovde.

Svojim domom smatram i Knjaževac jer sam tamo odrastao, a knjaževački varoški duh me je oblikovao kao osobu. Odrastanje kakvo sam imao u Knjaževcu poželeo bih svakom detetu, zbog toga se trudim da Stara Pazova postane optimalno dobro mesto u kome će i moja deca odrastati i postati dobri ljudi.

Takođe, Stara Pazova poseduje veoma interesantne geografske uslove sa aspekta lokacionog potencijala, što me podstiče da se i profesionalno usavršavam upoznajući i razmišljajući o teritoriji naše opštine.

Profesor ste na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Čime se konkretno bavite u svom naučnom i nastavnom radu i koliko smatrate da vam iskustvo iz akademske zajednice može pomoći u obavljanju poslaničke funkcije?

– Bavim se društvenom geografijom, a usko sam specijalizovan za proučavanje lokalnog razvoja, agrarnog prostora i geografskog faktora u međunarodnim odnosima. Predajem na osnovnim, master i doktorskim studijama, posedujem bogato međunarodno iskustvo, kako u nastavi, tako i u naučnoistraživačkom radu. Biti član akademske zajednice podrazumeva kontinuiran intelektualni rad, međunarodnu saradnju i izgrađenu kulturu dijaloga.

Svakako da će stečena iskustva značajno uticati na oblikovanje novog parlamentarnog života, ne samo zbog moje karijere, već zbog kvaliteta svih kandidata sa Studentske liste. Čini mi se da su studenti izabrali kvalitetne ljude koji su sposobni da brzo uče i snalaze se u nepoznatom ambijentu.

Šta je presudilo da prihvatite kandidaturu na listi „Studentska lista – Studenti pobeđuju“? Da li je postojao određeni trenutak kada ste shvatili da više nije dovoljno samo posmatrati društvena i politička dešavanja, već da želite aktivno da učestvujete u njima?

– Studenti su pokrenuli nezaustavljivi talas promena čiji smisao nije da se samo promeni aktuelni režim, već da se sistemski menja naše društvo. Kao univerzitetskom profesoru potpuno mi je jasno da bez sistemskih promena naše društvo neće doživeti napredak u ovom veku. Shodno tome, potpuno je bilo prirodno da pružim podršku svojim studentima od prvog dana i da se borim za njihovu ideju, koja je zapravo univerzalna.

Ovaj put u pravom smislu budućnost zemlje bira svoju budućnost, pa kakav bih ja to bio profesor kada bih stajao po strani!?

Kao univerzitetski profesor, imali ste priliku da radite sa generacijama mladih ljudi. Kako gledate na studentski pokret koji je izrastao u značajnog društvenog i političkog aktera? Šta su studenti, prema vašem mišljenju, već uspeli da promene u Srbiji?

– Studenti su promenili svest ljudi i pokazali svima, čak i simpatizerima aktuelnog režima, gde je put Srbije u budućnosti. Podsetili su nas na već odavno zaboravljene vrline našeg naroda poput solidarnosti, jedinstva, poštenja, hrabrosti i istrajnosti. Pružili su optimizam narodu da možemo povratiti dostojanstvo koje nam je nepravedno oduzeto svih ovih godina koje smo proveli pod okupacijom jednog klijentelističkog režima, koji se u stranoj politikološkoj literaturi opisuje kao kompetitivna autokratija. Ove promene su jasno definisane studentskim zahtevima, kao i sticanjem poverenja studenata među građanima Republike Srbije, ali i širom Evrope i sveta.

Šta za vas predstavlja kandidatura za narodnog poslanika? Koju odgovornost preuzimate prema građanima koji vam ukažu poverenje i šta smatrate svojom najvećom prednošću, a šta izazovom u budućem parlamentarnom radu?

– Kandidovan sam od strane svojih studenata i to je, pre svega, velika čast. Međutim, to predstavlja i veliku obavezu, jer svi mi kandidati sa Studentske liste moramo da ispunimo očekivanja svojih studenata i građana koji će glasati za nas. Smatram da je velika prednost što sam kao društveni geograf upoznat sa našim društvenim sistemom i različitim pojavama i procesima u prostoru oko nas.

Čini mi se da će najveći izazov biti u procesu adaptacije novog sistema vrednosti, jer su sistemske promene najkompleksnije i zahtevaće dosta vremena i zaista puno strpljenja građana. Takođe, sistemske promene u društvu se gotovo nikada ne odvijaju stoprocentno po unapred utvrđenom modelu, tako da će biti pravi izazov rešavati probleme koji će se iznenada pojavljivati kao nuspojave novih tendencija ili kao relikti starog sistema.

Kao stanovnik opštine Stara Pazova, koliko ste upoznati sa problemima sa kojima se građani svakodnevno suočavaju? Koje biste probleme izdvojili kao najvažnije i šta biste konkretno mogli da učinite da se njihov glas čuje u Narodnoj skupštini?

– Osnovni problem je, kao i u drugim opštinama Republike Srbije, loše opšte stanje u društvu. Polazeći od toga, neophodno je sagledati propuštene razvojne šanse Stare Pazove jer se geografski nalazi unutar tzv. pola razvoja Republike Srbije, koji se prostire između Beograda i Novog Sada.

Svoju razvojnu šansu opština Stara Pazova je u poslednjih četvrt veka propustila, stvarajući sebi probleme koji imaju vekovni karakter, odnosno probleme koje nećemo moći da rešimo tokom 21. veka uz najbolju moguću nameru i uz najbolji mogući rad svih građana opštine.

Drugim rečima, opština Stara Pazova je zahvaljujući svojoj geografiji postala jedna od bogatijih opština u Srbiji, ali javna infrastruktura je, u mnogim segmentima, na nivou najsiromašnijih opština.

Zbog toga je neophodan konkretan i iskren razgovor sa građanima kako bismo mogli da utvrdimo u kom pravcu je neophodno prioritetno delovati. Najčešće kao stub razvoja percipiramo obrazovanje, ali stanje u opštinskom obrazovnom sistemu je, blago rečeno, katastrofalno.

Počev od vrtića, preko osnovnih do srednjih škola, kadrovska situacija je veoma zabrinjavajuća zbog nekompetentnog upravljanja i kontinuiranog partijskog zapošljavanja, a ništa bolje nije ni stanje školske infrastrukture.

O planiranju i realizaciji smeštajnih kapaciteta vaspitno-obrazovnih ustanova, saglasno promenama demografske strukture opštine, bolje i da ne govorim… Mislim da o tome treba neki javni tužilac da govori i da ovaj problem prevazilazi polje delovanja zakonodavne vlasti i prelazi u ingerencije sudske vlasti.

Stara Pazova je opština koja se razvija, ali se istovremeno suočava sa brojnim komunalnim, infrastrukturnim i ekološkim problemima. Kao geograf, kako ocenjujete njen dosadašnji prostorni i urbanistički razvoj i šta biste smatrali prioritetima za njen održivi razvoj?

– Žao mi je što moram da konstatujem, ali koncept održivog razvoja u Staroj Pazovi ne postoji i za izrečenu tvrdnju postoje naučni dokazi. Teritorija opštine Stara Pazova ima sve karakteristike da postane svojevrsna oaza blagostanja, koja pruža sve uslove za miran i dostojanstven porodični život. Međutim, postoji drastičan jaz između potencijala i realnog stanja.

Spadamo među najzagađenije opštine u Srbiji, što se jasno vidi po procenjenoj dužini trajanja života novorođene dece, koja bi po svim parametrima morala biti značajno iznad republičkog proseka.

Kvalitet vazduha koji dišemo, kvalitet vode koju pijemo, nedostatak kanalizacione infrastrukture koji izaziva zagađenje plodnih oraničnih površina, neadekvatna saobraćajna dostupnost, nedostatak zelenih površina u urbanim naseljima, nepristupačnost priobalju Dunava, odlaganje smeća i otpada u neposrednoj blizini opštinskog centra ili u blizini rečnog korita, stepen buke u gradskim naseljima, kao i povećanje stepena urbanizacije kroz model tzv. investitorskog urbanizma, nedvosmisleno mi kao geografu govore da se Stara Pazova NE RAZVIJA, već se stihijski širi u prostoru zahvaljujući akumulaciji investicija, a posledice navedene stihije saniraćemo tokom narednih decenija, a možda i duže.

Obrazovanje je jedna od važnih tema programa Studentske liste. Šta je, po vašem mišljenju, neophodno promeniti u obrazovnom sistemu Srbije, od osnovnih škola do univerziteta? Kako stvoriti uslove da mladi, obrazovani ljudi svoju budućnost vide u Srbiji, a ne u odlasku iz nje?

– Obrazovanje je ključno za naš budući razvoj, jer je neophodno izgraditi privredni sistem baziran na ekonomiji znanja. Da bismo efikasnije proizvodili, odnosno povećali produktivnost, a samim tim i zarade radnika, neophodno je da obezbedimo znanjem intenzivne poslove za naše radnike, a ne radno intenzivne kao što je do sada bio slučaj. Shodno tome, naš obrazovni sistem mora da prati savremene trendove i primere dobre prakse iz razvijenih evropskih zemalja.

Takođe, praksa partijskog zapošljavanja MORA da se prekine, kako bi našu decu podučavali najkvalitetniji kadrovi, a ne partijski poslušnici i botovi.

Ostanak mladih obrazovanih ljudi u Srbiji zavisiće isključivo od mogućnosti da im pružimo kvalitetno obrazovanje i omogućimo im da se bave poslovima za koje su se školovali, a koji će biti adekvatno plaćeni.

Ukoliko budete izabrani za narodnog poslanika, za koje ćete se konkretne promene zalagati? Možete li da izdvojite tri prioriteta na kojima biste insistirali tokom svog poslaničkog mandata?

– Prioritet je ispunjavanje svih studentskih zahteva, koji su jasno definisani tokom studentskih protesta i koje smatram osnovnom tekovinom svakog savremenog društva. Dakle, neophodno je da institucije profesionalno obavljaju svoj posao u korist svih građana Republike Srbije.

Zatim da povratimo dostojanstvo svih građana tako što ćemo, osim poverenja u rad institucija, izgraditi i pravnu državu gde niko neće biti iznad zakona. Nakon toga ćemo biti u mogućnosti da organizujemo privredni sistem sa ciljem racionalnog korišćenja nacionalnih resursa i povećanja stepena blagostanja društva.

Građani često imaju utisak da se političari njihovih problema sete samo tokom predizborne kampanje. Kako nameravate da održavate komunikaciju sa građanima opštine Stara Pazova i da li biste bili spremni da im redovno podnosite izveštaje o svom radu u Narodnoj skupštini?

– Naravno, transparentnost je osnova poverenja. Niko nije iznad građana, a posebno nisu vršioci vlasti. Svoj mandat smatram ukazanim poverenjem da služim svom narodu, a ne da vladam narodom, razjedinjujem ga, uterujem strah, bahatim se i bogatim. Smatram da će moje najveće bogatstvo nakon završetka mandata biti izgrađeno poverenje i kredibilitet među građanima koji budem zaslužio.

Ukoliko postanete narodni poslanik, da li građani opštine Stara Pazova mogu da očekuju da ćete u parlamentu otvoreno govoriti o problemima naše opštine, čak i kada te teme ne budu među prioritetima vaše poslaničke grupe? Kako vidite odnos između stranačke ili poslaničke discipline i odgovornosti prema građanima?

– Odgovornost prema građanima Republike Srbije je na prvom mestu.

Takođe, veoma je važno da svi stanovnici opštine Stara Pazova shvate da naša Pazova nije izolovano ostrvo, već prostor koji deli sudbinu svoje države i svog naroda. Zbog toga svaka odluka koja je u skladu sa napretkom Republike Srbije istovremeno znači i korist za sve građane naše opštine.

Trudiću se da uvek budem na usluzi građanima i da im objasnim koji su bili kriterijumi prilikom donošenja svake moje odluke, šta sam smatrao prioritetnim i zbog čega. Mišljenja sam da samo odgovorna lokalna politika vodi do potpunog očuvanja nacionalnih interesa. Ne smemo zarad interesa jedne opštine da ugrozimo perspektivu neke druge, to je neprihvatljivo. Zbog svega navedenog zalagaću se za celovit pristup u rešavanju problema.

Srbija se nalazi u periodu izraženih političkih i društvenih podela. Kako vidite mogućnost uspostavljanja dijaloga između političkih neistomišljenika i kakvu biste kulturu političke komunikacije želeli da zastupate u Narodnoj skupštini?

– Kultura dijaloga bi morala biti osnova komunikacije među svim građanima u savremenom svetu. Međutim, svedoci smo moralnog posrnuća Srbije poslednjih desetak godina, koje neretko vodi ka divljačkom ispoljavanju nasilja nad neistomišljenicima, veličanju antiherojstva i građenju kulta ličnosti.

U Narodnoj skupštini zastupaću isti princip dijaloga koji praktikujem kao deo akademske zajednice. Dakle, od mene sigurno nećete čuti lične uvrede za političke neistomišljenike, koje su postale sinonim za Narodnu skupštinu, već konkretnu, jasnu i glasnu diskusiju potkrepljenu argumentima koji su proverljivi i javno dostupni.

Mnogi građani izgubili su poverenje u političare, političke stranke i institucije. Šta biste poručili onima koji smatraju da se, bez obzira na to ko dođe na vlast, njihov svakodnevni život neće značajnije promeniti? Kako biste ih uverili konkretnim postupcima, a ne samo obećanjima?

– Svima onima koji su izgubili optimizam da će se išta promeniti na bolje, poručujem da ih potpuno razumem.

Nekada sam se i sam borio sa takvim osećajem bespomoćnosti, ali sam shvatio da je upravo takvo stanje svesti svakog pojedinca cilj autoritarnih režima. U takvim okolnostima niko ne pruža otpor otimanju institucija i čerupanju nacionalnih resursa. Studenti su nas svojom empatijom, hrabrošću i promišljenim delovanjem sve iznenadili, a ponajviše su iznenadili vršioce vlasti.

Sama činjenica da nijedan student nije kandidat Studentske liste, najbolji je argument svakom čoveku koji nije u stanju da povrati poverenje u bolje sutra, da bolje sutra zaista dolazi i da su sami studenti savršen kontrolni mehanizam koji neće dozvoliti bahatost i osionost vlasti.

I za kraj, kakvu biste poruku uputili građanima Srbije pred parlamentarne izbore 25. oktobra? Šta biste želeli da znaju o vama, vašim vrednostima i načinu na koji nameravate da ih predstavljate?

– Želim da svi znaju da univerzitetski profesori uživaju određeni ugled u svakom društvu, kao i određeni međunarodni kredibilitet koji se gradi godinama. Ako sam izašao iz svoje zone konfora i počeo da se bavim politikom, onda za to postoje samo dva razloga. Ili sam postao željan sticanja enormnog materijalnog bogatstva ili želim da učinim nešto za opšte dobro.

Na građanima je da procene da li iskreno stojim sa svojim studentima na slavnoj stranici istorije ili sam samo zao i bahat. Osim toga, mnogo je važnije da građani Republike Srbije shvate da glasanjem 25. oktobra ne glasaju za nekoga nego isključivo za sebe i svoju budućnost.

Mislim da je ovaj put izbor za većinu građana sasvim lak, jer nije reč o političkim ili ideološkim detaljima, već o potpuno jasnoj razlici gde su na jednoj strani mladost, poštenje i akademska zajednica, a na drugoj partijski poslušnici, oligarsi i manipulatori.

Izvor: Portal Pazovačke

Originalni intervju: https://pazovacke.rs/lica-studentske-liste-mikica-sibinovic-kakav-bih-ja-to-bio-profesor-kada-bih-stajao-po-strani/

Intervju je prenet u celosti, uz saglasnost urednice portala „Pazovačke“. Stavovi izneti u intervjuu pripadaju sagovorniku.