Vest o njegovoj smrti potvrdili su članovi benda Mario Rašić i Alen Tibljaš, koji su ga, prema pisanju hrvatskog Večernjeg lista, pronašli bez znakova života u njegovom stanu oko 13 časova.

Bare se poslednjih godina suočavao sa zdravstvenim problemima. Njegov poslednji nastup, 20. septembra na festivalu „Modro i zeleno“ u Makarskoj, prekinut je pre nego što je uspeo da izvede prvu pesmu. Članovi benda tada su mu pomogli da siđe sa bine, a publika ga je ispratila aplauzom. Nakon toga najavljena je dvomesečna pauza zbog odmora i oporavka.

Goran Bare rođen je 1965. godine, a muzičku karijeru započeo je još kao tinejdžer. Sredinom osamdesetih osnovao je grupu Majke, koja je ubrzo postala jedno od najznačajnijih imena regionalnog garažnog i alternativnog roka.

Prvi album „Razum i bezumlje“, objavljen 1990. godine, označio je početak uspešne karijere, tokom koje su usledila izdanja „Razdor“, „Milost“, „Vrijeme je da se krene“ i „Teške boje“.

Pesme „Mene ne zanima“, „Vrijeme je da se krene“, „Budi ponosan“, „Put ka sreći“ i „Teške boje“ postale su nezaobilazan deo regionalne rok kulture.

Njegovu karijeru pratili su veliki muzički uspesi, ali i teške životne okolnosti, o kojima je otvoreno govorio u javnosti. Upravo ta iskrenost, često pretočena u bolne i neposredne stihove, učinila ga je jednim od najupečatljivijih autora regionalne scene.

Nakon razlaza sa Majkama nastupao je i sa sastavom Plaćenici, da bi se kasnije ponovo vratio matičnom bendu. Album „Teške boje“ iz 2011. godine doneo je grupi šest muzičkih nagrada Porin.

Goran Bare iza sebe je ostavio bogato muzičko nasleđe i pesme koje će nastaviti da žive među generacijama ljubitelja roka.