Neki mladi Lazarevčani odlučuju da ostanu, jer u svom gradu vide potencijal, blizinu porodice i prijatelja, ali i mirniji način života. Drugi odlaze, najčešće zbog studija i posla, ali odlazak ne mora nužno da znači i konačan oproštaj od Lazarevca.
Za ovu priču razgovarali smo sa dve mlade Lazarevčanke – Milenom, koja je odlučila da ostane, i Ninom, koja je zbog studija i posla otišla u Beograd.
„OSTALA SAM JER VERUJEM DA LAZAREVAC IMA POTENCIJALA“
Milena ima 27 godina i, iako je tokom studiranja jedno vreme živela u Beogradu, na kraju je odlučila da se vrati i svoj život nastavi u Lazarevcu.
„Verovala sam da Lazarevac ima potencijala da pruži nešto slično onome što pruža Beograd“, kaže Milena.
Na njenu odluku uticala je i praktična računica. Kako objašnjava, odnos plata i troškova života u Beogradu za nju nije pravio dovoljno veliku razliku da bi opravdao odlazak.
„Na kraju je računica jako slična, a u Lazarevcu su ipak porodica i prijatelji.“
Mileni odgovara to što je Lazarevac miran grad, dovoljno mali da je većina stvari blizu i poznata, ali istovremeno ima ono što je potrebno za svakodnevni život.
Ipak, smatra da za mlade postoji prostor za poboljšanje.
Najviše joj nedostaje više mesta za izlete i aktivnosti u samom gradu.
„Ima ih dosta u okolini Lazarevca, ali nešto u okviru grada bi baš značilo za promenu.“
Kao jedan od važnijih problema izdvaja i tržište rada.
„U Lazarevcu fali više ponuda za posao za mlade. Uglavnom poslodavci traže neko prethodno radno iskustvo, pa je realno teže pronaći posao.“
Upravo bi to, kaže, prvo promenila – način na koji se mladima omogućava da dođu do prvog zaposlenja i steknu iskustvo.
„VOLELA BIH DA SE VRATIM, ALI TO TRENUTNO NIJE REALNO“
Nina ima 25 godina i ona je iz Lazarevca otišla najpre zbog studija u Beogradu, a kasnije je u glavnom gradu ostala zbog posla.
Za nju odlazak nije bio nužno odluka da zauvek napusti svoj grad. Naprotiv, kaže da bi volela da se jednog dana vrati.
„Volela bih da se vratim i živim u Lazarevcu, ali za sada to ne vidim kao realnu priliku.“
Razlog su, pre svega, mogućnosti za zaposlenje i profesionalni razvoj.
„Kada bih imala bolje mogućnosti i uslove za život, ne bih razmislila dva puta o povratku u Lazarevac.“
Nina smatra da bi za povratak mladih bilo potrebno više prilika za posao, ali i više sadržaja i prostora namenjenih njihovoj generaciji.
Posebno joj je važno da mogućnosti za napredovanje budu zasnovane na znanju, radu i sposobnostima.
„Važno mi je da postoje mogućnosti koje nisu vezane za političku ili partijsku pripadnost, već za znanje, rad i sposobnosti.“
Pored posla, nedostaju joj i sadržaji za mlade – kulturni programi, događaji, aktivnosti i mesta na kojima bi mogli da se okupljaju i provode vreme.
OSTANAK ILI ODLAZAK – ILI IPAK POVRATAK?
Priče Milene i Nine pokazuju da odlazak i ostanak nisu nužno dve potpuno suprotne priče.
Milena je ostala jer u Lazarevcu vidi potencijal, mirniji život i blizinu porodice i prijatelja, ali i sama ukazuje na ono što mladima nedostaje – pre svega više prilika za posao i sadržaja.
Nina je otišla zbog studija i posla, ali svoj grad nije prestala da doživljava kao mesto u koje bi mogla da se vrati.
Njihove priče imaju jednu zajedničku tačku: obe smatraju da Lazarevac ima prostor za više mogućnosti za mlade. Pitanje zato možda nije samo zašto mladi odlaze.
Veće pitanje je – šta bi trebalo promeniti da bi oni koji odlaze poželeli da se vrate, a oni koji ostaju imali više razloga da svoju budućnost grade upravo ovde?
Za sada, odgovor zavisi od toga koga pitate.
