Matić upozorava da se redakcija KRIK-a suočava sa nizom postupaka sa elementima SLAPP-a, kao i da sudski procesi, visoke novčane kazne, zahtevi za zatvorske kazne i zabranu obavljanja novinarskog posla predstavljaju ozbiljan pritisak na rad jedne od najpoznatijih istraživačkih redakcija u Srbiji.
Posebno se osvrće na postupke koje su protiv novinara KRIK-a pokrenuli advokat Aleksandar Đorđević i njegova supruga, sudija Apelacionog suda Dušanka Đorđević, kao i na širi ambijent u kojem, prema njegovim rečima, istraživački novinari godinama rade pod pritiscima, pretnjama, targetiranjem i finansijskim opterećenjem.
Tekst Verana Matića prenosimo u celosti:
„Svi protiv KRIK-a“
Piše Veran Matić, predsednik ANEM-a
„Ne radi se ovde o SLAPP tužbi, imamo samo jednu krivičnu i jednu parničnu tužbu, a moglo je da bude da imamo dve krivične i dve parnične“ – ovo je na današnjem glavnom pretresu izjavio Aleksandar Đorđević, advokat i suprug sudije Apelacionog suda Dušanke Đorđević, sa kojom je tužio Mrežu za istraživanje kriminala i korupcije KRIK.
Da se ipak radi o tužbi sa SLAPP elementima, tužbi čiji je cilj da onemogući dalje istraživanje ovog svetski nagrađivanog novinarskog tima i redakcije, najbolje govori činjenica da je bračni par Đorđević prvo tužio glavnog i odgovornog urednika Stevana Dojčinovića i novinarku Bojanu Pavlović. Tužili su ih krivično tražeći zatvorske kazne od po 10 meseci i po dve godine zabrane obavljanja novinarskog posla što je najdrastičniji zahtev u proteklih nekoliko godina u Evropi.
Advokat Đorđević i sudija Đorđević nakon tužbe protiv Dojčinovića i Bojane Pavlović, posle samo nekoliko meseci, podigli su i tužbu protiv zamenice glavnog urednika Bojane Jovanović i novinarke Jelene Radivojević sa istim zahtevom. Dakle, bračni par Đorđević traži ukupno oko tri godine zatvora za novinare i osam godina zabrane obavljanja novinarskog posla, dok u parnici traže 700.000 dinara za naknadu štete.
Ovo bi bila najdrastičnija kazna za novinarke i novinare još od takozvanog Šešeljevog zakona iz 1998. godine kada je uništeno nekoliko redakcija, a kulminacija je bilo ubistvo novinara Slavka Ćuruvije kojeg je na dan egzekucije pratilo 27 pripadnika Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije.
Bračni par Đorđević tuži KRIK samo zato što su proverili i tačno preneli javno dostupne informacije o imovini sudija. Posle objavljivanja podataka u KRIK-ovoj bazi „Prosudi ko sudi“, sudija i advokat nisu demantovali podatke. Nisu ni mogli jer su podaci o njihovoj imovini tačni.
Važno je naglasiti da je u vreme kada je na čelu Resora DB-a bio Radomir Marković, osuđen na 40 godina zatvora zbog umešanosti u otmicu i ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, za ubistvo četvorice funkcionera opozicionog Srpskog pokreta obnove i pokušaj ubistva lidera opozicije Vuka Draškovića u Budvi, sadašnji advokat Aleksandar Đorđević bio visoki službenik Resora državne bezbednosti, na početku sa činom kapetana.
Bio je načelnik Uprave za obezbeđenje i telohranitelj Mirjane Marković, supruge predsednika Slobodana Miloševića za koju mnogi smatraju da je imala veliki uticaj na rukovodstvo Resora DB.
Njegova supruga, sudija Đorđević koja zajedno sa njim tuži redakciju KRIK-a, bila je članica Apelacionog veća koje je jednoglasno oslobodilo prvostepeno osuđene osumnjičene za ubistvo Slavka Ćuruvije. Vrhovni sud Srbije utvrdio je da je tom oslobađajućom presudom povređen Zakonik o krivičnom postupku u korist okrivljenih.
Tužba protiv KRIK-a je po zaprećenim kaznama i brojem novinara iz redakcije, po oceni stručne javnosti trenutno najveći i najvažniji SLAPP proces u Evropi, iako tužilac kaže da su mogli da podignu duplo više tužbi.
Od pokretanja postupka do danas, održana su četiri ročišta po parničnoj tužbi i 10 ročišta po krivičnoj tužbi plus dva pokušaja medijacije. Bio sam na skoro svim pretresima, kao i niz koleginica i kolega, i posmatrača iz međunarodnih organizacija i diplomatskih misija u Srbiji. I svima nam je jasno koliko je teška situacija u kojoj se nalaze optužene koleginice i kolege i njihova odbrana.
KRIK je relativno mala redakcija čije je funkcionisanje otežano i čije svakodnevne obaveze trpe kada se tužbom bavi četvoro urednika i novinara. Pretnje zatvorom i zabranom obavljanja novinarskog posla, ostavljaju trag i na tužene i na druge članove redakcije. I to jeste cilj SLAPP tužbi – onemogućiti novinare da se bave svojim poslom.
U narednih mesec dana, redakcija KRIK-a suočava se sa šest suđenja u postupcima sa elementima SLAPP-a, tužbama vrlo moćnih političara i biznismena: pored dva pretresa bračnog para sudija i advokat Đorđević, dva puta je KRIK tužila i bivša v.d. direktorka Infrastruktura Železnice Srbije Jelena Tanasković i zakazana su ovog meseca dva pretresa.
Zakazano je i ročište po tužbi kuma predsednika Srbije Vučića Nikole Petrovića u ponovljenom suđenju, a tu je i tužba Predraga Koluvije kojem se sudi u procesima u kojima je optužen kao organizator kriminalne grupe koja je gajila marihuanu radi prodaje.
Državni i kriminalni vrh ustao je protiv redakcije u kojoj radi ne više od 15 novinarki i novinara. To je u proteklih 11 godina sasvim redovno stanje u ovom mediju.
Treba podsetiti i da su pored ovih drastičnih pretnji vezanih za tužbe, novinarke i novinari KRIK-a redovno izloženi satanizaciji i targetiranju od strane vodećih i najmoćnijih političara u Srbiji, najtiražnijih i najgledanijih tabloida, da je u stanove tri novinarke provaljivano, da su redovno praćeni, njihove interne komunikacije su stalno pod rizikom nadziranja.
Ovakva presija izaziva i situacije u kojima novinarke i novinari ne mogu da izdrže pritisak i odlaze u druge profesije, ili im je zbog sagorevanja na poslu potrebna stalna psihološka podrška, napuštanje zemlje zbog ugrožene bezbednosti.
Finansijske kazne predstavljaju pritisak na egzistenciju redakcije. Sve ovo možemo sagledati kao iskustvo redakcije KRIK-a i kroz ovaj sudski proces po tužbi bračnog para sudije i advokata Đorđević i nekoliko suđenja koje redakcija ima ovog meseca suočavajući se sa optuženima za najveću tragediju „pad nadstrešnice“, i protiv najmoćnijeg „biznismena“ Srbije i kuma.
Advokat Đorđević, bivši telohranitelj Mirjane Marković, u sudnici se požalio, da su posle objavljivanja podataka o njegovoj imovini i imovini njegove supruge, bili samo negativni komentari. Kaže nije bio „nijedan lep komentar“.
U svojoj aroganciji i bahatosti koja dominira nastupima advokata, a bivšeg načelnika Uprave za obezbeđenje Resora državne bezbednosti u vreme upravljanja Radomira Markovića ovom institucijom, koji je osuđen na 40 godina zatvora i nalazi se na izdržavanju te kazne, tužitelj je izneo podatak da su novinari KRIK-a po njegovom sećanju obavešteni od uprave Apelacionog suda da krše određene zakone, ako objave javno dostupne podatke.
Advokatica okrivljenih Kruna Savović je prigovorila tužiočevom iskazu ocenjujući isti kao sračunat s ciljem da četiri novinara KRIK-a budu izloženi krivičnom progonu. Advokatica je rekla da u spisima predmeta postoji poruka koju je tužilja uputila sa privatne adrese, a ne zvaničan odgovor uprave suda.
Usledilo je njegovo izvinjenje i pretpostavka da je možda pogrešio, da se delimično slaže sa advokaticom odbrane, ali taj detalj je definisao i ceo ovaj proces: pokušaj da se po svaku cenu zaustavi KRIK i istraživačko novinarstvo kroz prisvajanje institucija i kroz neistine, tabloide kao dokaze.
Ovaj sudski proces snažno me podseća na jedan od najužasnijih perioda za novinarstvo u Srbiji: kada je u vlast ušla Srpska radikalna stranka, kada je donet tzv. Šešeljev Zakon o informisanju, kada ga je energično realizovao Aleksandar Vučić, kada su policija i tajna služba, Resor državne bezbednosti masovno zloupotrebljavani, kao i vojska.
Sve sa ciljem eliminacije sloboda, i medija, političkog organizovanja, demokratije, ljudskih prava. Nije ni tada uspelo, neće ni danas, ali je jako važno da se ovome solidarno odupremo, ne samo kao novinari i mediji, već i organizacije civilnog društva, studentski pokret i političke stranke.
Ne smemo dozvoliti da redakcije kao što je KRIK, budu sistemski uništavane. Briga za slobodne medije, briga je prvenstveno za našu slobodu.
